Неуморни деда Звонко – добри дух Врдника

Природа и дрвеће, саставни су део мог бића од детинства јер сам одрастао на салашу уз шуму.То ми је дало снагу и лепоту живљења и у деветој деценији, испричао нам Звонко Шарић који лепе дане у јануару користи да доврши копање и садњу.

У Врднику је без надокнаде засадио више од 200 стотине стабала четинара. Воће и друге саднице и не броји, а читав процес од семена до дрвета научио је од сина који се у Јужној Африци бави хортикултуром.

„Кад га засадим из семена, из семенке кад направим дрво. После две или три године, кад оно никне, расте, гледам га. Ако се прими три посто или два посто, зависи, како кад. Онда то треба неговати да би дошло из земље до расадника. Ако се прими, пребацимо у малу саксију, онда у другу саксију и тако три или четири пута пресађујем из једне саксије у другу саксију, да би га на крају могао ставити у земљу“, објашњава Звонко Шарић.

„Ја сам имао две стотине четинара. Верујте један динар нисам узео, све сам поделио. Овде сам исто посадио, па су ми повадили пар комада. Да је посадио, не би ми било жао, него је извадио и оставио да се осуши и бацио у поток, а ја сам га од семенке одгајио, као мале бебе. Не могу да се изразим, срце ме боли кад тако неко нешто уради“, додаје деда Звонко.

Осећај да сам дао заједници ваздух и зеленило, каже, нема цену и зато ће да ради све док има снаге. По струци машинац, у Врднику поправља све што може, а посебно је поносан што и даље одржава раваничка звона.

„Не само звона. У манастиру и воду, и струју, и машине, и све сам одржавао. Мада су сада звона електрична инстарилари, није оно више ручно на конопце, али опет, кад падне ланац, кад се откачи ланац или пукне ланац, нема ко други. Опет Звонка зову.“

Мештани кажу да је деда Звонко добри дух ове бање.

„Као једно звоно које се оглашава на најлепши могући начин. Човек који је дао велики допринос овом месту, и човек иза кога ће остати најлепша могућа дела. А то су биљке, шума, хумнитарни рад, волонтирање. Неко ко је пример да у овом данашњем времену доброта постоји“, истиче Милана Вондрачек, инг пољопривреде и фитомедицине из Врдника.

Омиљени природњак и фотограф, у Врднику је познат и као чувар баштине јер је прикупио вредну колекцију фотографија од старог рудника до флоре и фауне. Виталним га каже одржава љубав и храброст да не стаје, упркос годинама, као и све оно што може да учини за друге.