Старе честитке које нас подсећају на време када смо имали више емпатије једни за друге

На радост коју су будиле честитке које су стизале поштом на нашу адресу, давно смо заборавили. На та лепа времена и навике подсећа Јасмина Јанковић, оригиналном поставком изложбе у Завичајном музеју Жупе у Александровцу.

До примерака је долазила крстарећи по бувљим пијацама, таванима, антикварницама, сајтовима за продају старина. На аукцијама, контактима са колекционарима из целог света.

Груписала их је хронолошки од 1880. до 1945. године. Као најбољи кустос указује на различите мотиве, али и садржину порука на полеђини, најчешће исписиваних краснописом.

Значај старих честитки, каже, је што нам указују на то да су људи једни за друге имали више емпатије.

„Уживате док гледате како су се деца одевала, како су се поштовали људи. На пример, кад неко се удвара неком или пријатељ пише пријатељици, он каже: 'рукољуб Вашој мајци', а адресовање је посебна прича – 'Врлој госпођици', 'пеглачу војне одеће'“, каже Јасмина Јанковић, колекционарка старих честитки.

Једна од честитки стигла је извесној Мари из Александровачке Жупе са поруком: „Драга Маро, неправедно судиш о мени, а да је тако уверићеш се када се будемо видели“.

„Лепота је држати време у рукама. Много времена у рукама и то није само време, то су и људи. Ја мислим да сви ти људи, ето, васкрсну и оживе, јер је мени топло кад угледам те њихове рукописе, самим тим осетим њихов дамар душе“, додаје колекционарка.

„Она то ради, да кажем, неких десетак година посветила се томе пошто је и радник Поште. Тако да је можда и лакше могла да дође до свега тога. Онако како сам ја разумео и циљ је да се то преточи у неки музеј честитки“, наводи Аца Терзић, в. д. директора Завичајног музеја Жупе.

А у Јасмининој колекцији је око две хиљаде униката. У њено поштанско сандуче стижу старе честитке из свих крајева света. Највише из Мађарске, Бугарске, романтичне Италије, Велике Британије и Америке.