Читај ми!

Некад су се плоче бацале, а данас се винил враћа на велика врата

Ди-ви-ди и це-де су ствар прошлости, све дигитално је онлајн. Али ако хоћете аналогни звук, онда морате да набавите стару добру плочу. Вратиле су се у моду на велика врата.

Музичар Игор Блажевић Блажа каже да има око хиљаду плоча. „Креће све од 13. 14. године, када моја генерација почиње прве плоче да купује. Грамофонске плоче су била тада једна од најлепших ствари коју добијате за рођендан. И онда сам ја то наставио, а многи пријатељи су престали то да сакупљају, како су пролазиле године и како су пунили 40 година, 50, да не идемо даље. Онда су се многи иселили из својих станова где су одрасли с родитељима, код жена. И онда када жена дође, она каже – Ове плоче да бациш, немамо где да их држимо. Људи су бацали плоче. То је било страшно“, испричао је Блажа, и додао да се он изборио, да је наставио да их сакупља, и да је тако дошао до хиљаду плоча.

Пошто је објаснио је пут настанка колекције коју поседује Блажа је испричао да је његов брат Виктор, који је старији од њега 10 година, својевремено донео сингл Енџи од „Ролингстонса“. Њу сматра првом плочом коју је видео и, како каже, касније је постала његова.

„Ја бих рекла да плоче купују заиста сви. Када говоримо о генерацијама, мислим да ту више не постоји генерацијска подела. Дакле, плоче купују и слушају сви управо као и музику што слушају сви. И то некако и показује овај наш Record Store Day у Чумићу, који се дешава већ шести, седми пут. Мало нам је корона ту помутила бројање. Али у принципу реч је о једној манифестацији која стварно окупља различите генерације, која је веома жива, спонтана, опет суптилно организована. Продавци половних плоча, цела Србија се некако сјати у Чумићу у малом“, рекла је у Београдској хроници Валентина Мацура испред „Паралел“ фестивала.

Додала је да је догађај сличан журци на отвореном и да су сви добродошли.

Блажа се похвалио и посебним примерком – плочом Сефана Миленковића, и то са потписом.

„Мама и тата су били на концерту. Њему би било драго да ово види. И Стефан је се потписао. Овде има и срце и то сад мислим да вреди много више баш због тога аутограма него да га нема. Тако да ћу ја то продати Стефану. Стефане, ако гледаш, сто еврића“, поручио је Блажа у Београдској хроници.

„Плоче се слушају натенане. То је оно што се данашња музика слуша у колима. Слуша се преко ових платформи Јутјуб, Тидал, Спотифај, Дизер… И то је све некако брзо. Ви мењате оно песму... Плоча се стави полако на грамофон. Значи, плоча се полако извади из фолије, стави се на грамофон и ви, у ствари, за тих 20 минута, колико је обично једна страна плоче, успорите тренутак, успорите живот, успорите време. Све код нас је превише брзо. Зато је повратак грамофонских плоча велика ствар. Да успоримо планету, да успоримо време, да успоримо ово што... Имамо 30 година, а кад се пробудимо следећи дан, имамо 50“, додаје Игор.

Мацура је коментарисала и разлику у квалитету звука.

„Претпостављам да то некако остаје на сваком од нас да пресуди и да оцени као чему се приклања, као некој врховној вредности. Неко жели да има архиву уз себе, неко жели те несавршености, а неко просто жели тај савршени звук, и све сређено, па ето, не знам“.

Блажа је рекао да осим плоча сакупља и дискове и да их има око три хиљаде.

„Ја сам питао моју жену – Шта сад да радим, пошто сам стављао то свуда, у фрижидер, у машину, где год има места. Она је рекла – Шта ти треба, а ја кажем – Два зида. И она ми је дала два зида у кући, направила полице, дошао Бора мајстор из Невесиња, и Бора легендарни нам је правио полице по мери, и сад ја имам дискове где да држим, тако да, мир у кући“, испричао је музичар.

Валентина Мацура је истакла да сматра да су данас ипак од дискова популарније плоче, и да су у узлазном неком тренду: „Винил се вратио у моду, на велика врата, и нема назад“.

„По оним анализама гледали смо, баш последње две године, дупло више се продају грамофонске плоче него ЦД-ови. Али, велики новинар, рок новинар и публициста Бане Локнер је рекао – дискови ће се вратити на велика врата кад тад, јер то су кругови“, додао је Блажа.

Гости Београдске хронике су се осврнули и на музичке касете.

„Касете су се вратиле. И већ су у продаји и то је у Америци и у Енглеској постало нормално, да су касете у радњама“, рекао је Блажа. „Да има их, али не у неком обиму. Па добро, више онако дискретно, као винтиџ култура“, додала је Мацура.

Светски дан продавница плоча се обележава ове суботе, 20. априла у Чумићевом сокачету у Београду.

четвртак, 30. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије