Рај за љубитеље ручног рада – Центар за промоцију уметничких заната и рукотворина

На десној обали Дунава, ушушкан између угоститељских објеката, на самом шеталишту, налази се Центар за промоцију уметничких заната и рукотворина. Овде занатлије уметници излажу своје радове, уз један услов – рад мора да буде ручно рађен.

Звончићи од керамике – сваки звони на другачији начин. Могу да позивају на кафу или ручак и да нам тако улепшају свакодневицу.

Наталија Павков истиче да су ове рукотворине декорација која стоји на столу која се углавном може користити да означи неки позив.

Кравата од перлица са мелираном вискозом или крагна од вуне довољни су да ваша кошуља буде уникатна.

„Макраме је техника која је најстарија техника ручног рада. Може се рећи да скоро свака техника има неку врсту чвора, значи поента је у чвору. Претпоставља се да су морепловци на дугим пловидбама из досаде почели да везују чворове и то се на неки начин ширило по свету“, објашњава Наталија.

Свака ствар изложена у Центру за промоцију уметничких заната и рукотворина има своју причу, а све заједно чувају старе занате од заборава, као и Наталија Павков, која на друштвеним мрежама открива тајне ткања: „Ткани шалови, ткане торбе, спектар накита од полимерне глине, декорације од керамике, штрикане капе, чарапе од мохера, шивене хаљине и корсети у комплету са торбом, рециклажа тексас торби, али вез је ручно рађен, није машински. Имамо од жице урађени накит и то све из једног комада, није лемљено и лепљено, то су бакарне жице. Имамо јапански мијук перлице, минђуше“.

Према Наталијиним речима, поента и сврха Центра је да се покаже људима да постоји и нешто друго осим униформисаности, да једном иглом и комадићем стакла може да се декорише шешир, гардероба.

На истом месту заинтересовани могу добити савете, одговоре на питања и недоумице око тога како да носе или уклопе неки комад накита.

За ове занатлије креативност је начин живота, а о томе како размишљају и виде своје окружење – најбоље говоре њихови радови.