Најстарији шабачки кројач зна тајне француских мајстора шивења

Пензионерске дане Миодраг Миша Живановић кроји по својој мери. Шивење за њега више није само посао, већ и одмор. Кројачки прибор први пут је узео у руке када је имао 12 година.

„Шегрт је темељ куће, јер он учи од почетка, и конац какав је и материјал штофа и све, поготово у школи тамо, имали смо технологију текстила, они су нас обучавали тачно како све тачно треба да се ради и од чега. Проба се увек шпицом пегле какав је материјал, да није прегрејана пегла“, прича кројач Миодраг Миша Живановић.

Према његовим речима, вунени штофови су били најбољи за израду одела.

„Било је и од платна, за лакша одела, али то је танко, памучно и шта ја знам. Сад нема ни тога, сад само поправке, скраћивање, сужавање, дотеривање и то је то, нема више шивења готових одела“, каже Миша Живановић.

Радионица најстаријег кројача са Камичка, пуна је успомена. Посебно место у њој има диплома за моделирање са Париске академије.

Занат у рукама и срцу

Из Француске у којој је радио за мајсторе који су сарађивали са најпознатијим светским модним кућама, осим машине, у Шабац је донео и много искуства.

„Отишао сам у пензију, али не могу да седим, јер сам навикао, толико година сам у овом послу, без тога не могу. Дођем овде некад седим, немам муштерија, али ја седим и сачекујем. Кад урадим неки посао, гледам и више пута се враћам назад, да ја будем задовољан с тим послом. Сматрам да ће тако и мој клијент, муштерија бити задовољна и тако и радим“, објашњава Миша Живановић.

Године су мењале и људе и моду. Некада су Шапчани чекали и по три месеца да би дошли на ред за шивење одела. Од 24 кројачке радње, остало их је само неколико.

Осамдесетпетогодишњи мајстор Миша, занат чува и у срцу и у рукама, зато врата своје радионице, не жели још да затвори.