Прва испорука арктичког леда са Гренланда стигла у Дубаи да расхлађује пића у отменим ресторанима

Покровитељи блиставих барова у Дубаију могу да пијуцкају напитке охлађене коцком древног арктичког леда исклесаног из гренландског леденог брега и отпремљених у емират – тако да се он више неће топити у океану, већ у веома скупом пићу.

Стартап „Арктик ајс“ претражује фјорд у близини Нука, главног града Гренланда, у потрази за леденим бреговима који су се природно одвојили од леденог покривача.

„Тражимо најпрозрачнији, а самим тим и најстарији и најчистији лед“, рекао је Малик В. Расмусен, један од ко-оснивачи компаније за Си-Ен-Ен.

Када уоче санту леда која им се допада, краном је извлаче на брод, секу на мање комаде и пакују у изоловане сандуке.

Узорак сваког комада леденог брега се тестира у лабораторији како би се уверили да нема микроорганизама или бактерија. Затим се лед са Гренланда отпрема у Дубаи, прво на једном од скоро празних теретних бродова који се враћају у Европу, након што су испоручили производе на Гренланду, а затим на другом броду за Дубаи, где се поново пакује и продаје.

Из „Арктик ајса“ тврде да нуде нов начин за коришћење природних ресурса, промовишу нове економске могућности и подижу свест о Арктику.

За критичаре, слати лед хиљадама километара бродовима на фосилно гориво је чисто расипништво, посебно када Дубаи сам производи лед.

Вероватно јако мало људи размишља о пореклу леда у својој кока-коли, ајскафи или коктелу, а у ствари то је велики и врло профитабилан бизнис.

Некада су глечери били једини извори леда, али то се појавом машина које масовно производе лед променило. Тржиште коцкица, блокова и дробљеног леда вредело је више од пет милијарди долара 2022.

У протеклих неколико деценија направљени су разни покушаји да се природни лед врати у комерцијалне сврхе, али са малим успехом. Једна компанија је 2015. покушала да прода коцке леда исклесане из глечера Свартисен у северној Норвешкој, али је њен план пропао због противљења локалног становништва.

Расмусен се нада да ће циљањем на права тржишта успети.

Међутим, било је неизбежно да пословни модел који подразумева извоз значајног природног ресурса који нестаје, изазива бројне контроверзе.

Коментари под видео-снимцима на профилу на Инстаграму стартупа „Арктик ајс“ препуни су критика. „Као да чините добро дело за планету... Док помажете да се уништи!“ каже један од коментара. Други се пита: „Шта је ово, дистопија?“

Расмусен признаје да је ниво љутине који је добио на друштвеним мрежама шокантан.

„Знали смо да ће бити критика, али нисмо очекивали да ће то довести до претњи смрћу и сталног узнемиравања.“

„Арктик ајс“ тврди да су њихове операције осмишљене тако да „минимално утичу на животну средину“, а већ имају планове за будућност међу којима је и то да се бродови на фосилна горива замене хибридним или батеријама.

Такође обећавају да ће за три пута смањити свој угљенични отисак у атмосфери – мада ова обећања нису временски орочена тако да је већина стручњака веома сумњичава.

„Биће потребно много енергије за транспорт леда у Дубаи у хладњачама“, напомиње Џенифер Френсис, виши научни саветник у Центру за истраживање климе Вудвел.

Поред тога, тај лед би и даље могао да буде загађен из природних извора као што су дим од шумских пожара, прашина или чак пепео од вулканских ерупција, додаје Франсисова.

„Ово бих сврстала у категорију трикова који беспотребно троше енергију и који се допадају само ултра богатим појединцима. Кладим се да нико не може да разликује укус леда са глечера и обичног леда.“

Расмусен ове тврдње оповргава. Каже да лед са глечера има значајне предности: Древни глацијални лед има мало или нимало укуса, што значи да не утиче на укус пића док се топи – за разлику од леда направљеног од воде из славине или минералне воде – а његова гушћа структура значи да се топи спорије.

Реч је и о искуству, напомиње. Дајући људима прилику да пробају лед „који човечанство никада није загадило“ може позитивно утицати на подизање свести о Арктику и рањивости глечера.

Подизање свести могло би да буде једина предност пословања, напомиње Франсисова. Али, истиче да „сигурно неће бити испричана прича о томе колико је енергије било потребно да се тај комад леда убаци у нечије пиће.“

Други, међутим, немају проблема са концептом комерцијализације леда са Гренланда.

„Биће много оних који ће негодовати“, каже Џејсон Бокс, професор глациологије у Геолошком заводу Данске и Гренланда, „али по мом мишљењу, љубав према леду, естетика облика и прича о леду, далеко надмашују бригу о животној средини."

Његова фрактална геометрија учиниће да изгледа као мали ледени брег у чаши, каже глациолог за Си-Ен-Ен.

„То је као уметност. То наводи људе на разговор. И наравно да ће осетити мало кривице што су део проблема глобалног загревања.”