Платно које су осликала четворица „Битлса“ током турнеје у Јапану – ускоро на аукцији

Било је то лето 1966. године. „Битлси“ су били усред турнеје на којој су одсвирали пет наступа у само три дана у чувеној јапанској арени „Нипон Будокан“ – али када нису наступали, били су скривени у председничком апартману хотела „Токио Хилтон“, стварајући „уметничко дело“ које је постало познатo као Слике жене.

Аукцијска кућа „Кристиз“ процењује вредност слике на 400.000 до 600.000 долара и како у интервјуу за Си-Ен-Ен наводи историчарка уметности Кејси Роџерс, слика „бележи магични тренутак у историји 'Битлса'“.

„Толика је реткост имати на папиру неко дело ван њиховог музичког стваралаштва које је физичка реликвија, опипљиви предмет на коме су траг оставила сва четири Битлса“, рекла је стручњак „Кристиза“ о слици димензија 54.6 пута 78.8 центиметара.

„То је и сувенир и уметничко дело, које ће привући много шири дизапазон колекционала. Диван комад који има и причу.“

Како је настала „Слике жене“

Како прича каже, позната четворка је провела око 100 сати у Јапану током турнеје 1966. године.

Време до и после наступа (осим у два случаја када су Пол Макартни и Џон Ленон успели да се искраду са члановима своје пратње у авантуру по Токију), група по налогу локалних власти, које су биле забринуте за њихову безбедност, није смела да напушта хотелску собу. Посета „Битлса“ Јапану привукла је и обожаваоце, али и демонстранте – било је извештаја о претњама јапанских националиста, међу којима и оних који су били бесни што западњачи рок бенд свира у арени која се сматра духовним домом борилачких вештина.

Према саопштењу за штампу „Кристиза“, четворка је добила на поклон прибор за сликање и празан лист јапанског квалитетног папира од једног посетиоца.

„Битлси“ су одлучили да приону на посао, ставили на средину папира лампу, и сваки је одабрао своју четвртину листа. Наводно, док су сликали слушали су снимке својих нумера које ће постати албум Револвер.

Фотограф Роберт Витакер, кога је заступао менаџер бенда, Брајан Епстајн, тврди да их никада није видео мирније и опуштеније него док су сликали.

Ленон и Макартни су радили првенствено у акрилу, док су се Харисон и Стар више ослањали на акварел.

А у центру, где је била лампа, налазе се потписи.

„Битлси“ никада својој слици нису дали званичан назив, али је постала позната као Слике жене касних осамдесетих, када је „један јапански новинар протумачио да се у Макартнијевом углу виде женске гениталије“, стоји у саопштењу „Кристиза“.

„Све је то у оку посматрача, зар не?“, напомиње Роџерсова. „Заиста је занимљиво да је током времена имала различита тумачења и да ће вероватно наставити да има друга тумачења.“

Након завршетка, слику је купио Тетсусабуро Шимојама, извршни директор индустрије забаве који је тада био председник Токијског фан клуба „Битлса“. Године 1989. купио ју је власник продавнице плоча Такао Нишино, објавио је Атлантик 2012. године, када је Нишино заузврат ставио Слике жене на аукцију. (Нишино је неколико година чувао комад испод кревета, напомиње часопис).

„Дуго сам мислио да је можда најбоље чувати ову слику као део јапанске културне баштине јер никада није напустила јапанско тло за 46 година. Али феномен 'Битлса' је био и остао глобални“, рекао је Нишино за Атлантик. 

Трајна привлачност „Битлса“

Битлманија се наставила деценијама откако се бенд распао, и као што примећује Роџерсова, „они никада не силазе са насловних страна“. Интересовање за музику бенда, животе његових чланова и њихов допринос поп култури играју велику улогу у њиховој „трајној“ привлачности, додаје историчарка уметности.

Слике жене биће део "Exceptional“ продаје „Кристиза“, годишње аукције која се одржава у Њујорку, Лондону и Паризу.

Иако није мното позната, Слике жене има и додатну симболику у каријери ливерпулске четворке. До краја августа 1966. године, мање од два месеца након што су напустили Јапан, „Битлси“ су одсвирали свој последњи концерт – изузев наступа на крову из 1969. – у Кенделстик парку у Сан Франциску, чиме су ставили тачку на турнеје и пребацили фокус на студијски рад.

„Мислим да Слике жене заиста одражава оних 100 сати које су провели заједно. Вероватно једна од последњих прилика да седе заједно, без било којих других обавеза“, закључује Кејси Роџерс.