Београдски букинисти – чувари доброг духа српске престонице

Београдски букинисти могу се наћи у центру српске престонице, а настали су по угледу на продавце књига и других раритетних предмета на обали Сене у Паризу.

У малој Улици 1.300 каплара, надомак Кнез Михаилове, букинисти продају ретке, готово заборављене књиге што се не могу наћи у великим престоничким књижарама, а у понуди су и грамофонске плоче и стрипови.

„Бавим се продајом књига већ извесно време, преко десет година, стрипова и грамофонских плоча. Живим од тога, прилагођавам се. Време је такво какво је, народ нема много новца, према томе се и прилагођавам“, навео је Александар Обрадовић.

„Пре свега, књиге су наша велика љубав, тако да у неком откупу увек пронађем и неке књиге за своју душу, да одвојим за личну библиотеку“, истакла је Верица Поледица.

Букинисти су некада књиге продавали на плочницима улица и тргова широм главног града. Захваљујући угледу и утицају Јована Ћирилова пре нешто више од деценије добили су штандове, што им доста олакшава посао. Иако им је, како кажу, било тешко, са носталгијом се присећају тог периода.

„Ми смо продавали на плочнику испред Филолошког факултета. Од 2011. године, како је основана Комунална полиција забрањено нам је да продајемо књиге на тај начин. Тако да смо морали да тражимо неко решење. Онда се појавио господин Јован Ћирилов који је био наш редовни купац књига. Он је рекао да ће у договору са општинским и градским властима да нађе решење. Тако да су донели одлуку да се ‘Београдски букинисти’ уврсте у трајни програм, где би људи близу центра, а опет да не буде далеко од факултета, студенти, ђаци могли да набављају књиге“, рекла је Верица Поледица, додајући да је такав начин продаје почео 2012. године.

На штанду букиниста, посебно место заузима књига Верице Поледице која није песникиња само зато што слободно време користи да пише песме, већ је и објавила збирку песама Лутајући с ветровима. Како је написао поменути Ћирилов, у ауторском тексту у једним београдским новинама, она је заправо права песничка душа. Чим осети да неко од купаца нема довољно пара, она нађе начин да књига ипак стигне у његов посед.

„Објавила сам, давно је то било, нажалост нисам била довољно активна, мало и због болести једне ћерке. Морала сам њој више да се посветим. Иначе, ту прву збирку ми је илустровао наш чувени писац Момо Капор. Поптуно ми је бесплатно илустровао и рекао ми је: ‘То вам је прва књига, прва улазница у књижевни свет’. Није желео ништа да наплати. Као што знате, био је диван и добар човек“, навела је.

Аца каткада замера Верици што је широке руке, али има и он има разумевања за љубитеље књига. Грађевинац по струци, пре свега је уметничка душа. Зна и да отпева на стотине песама.

Међутим, продаја књига Верици и Александру донела је и бројна путовања широм Европе. Једно од упечатљивијих искустава у каријери био им је боравак код колега у Паризу.

„Отишли смо баш пре ових лоших дешавања, имали смо срећу да смо отишли пре тога и дружили смо се мало са букинистима у Паризу. Било је лепо“, истакао је Обрадовић.

„То је било нешто најлепше у нашем животу. Има преко сто букиниста поред Сене у Паризу и дивно су нас дочекали. Ми смо њима поклонили књиге на француском језику. Поред тога, путовали смо и у Рим за стрипове. Рим ме одушевио, а путовали смо и по региону. Затим, посетили смо и највећу берзу плоча у Утрехту у Холандији. То сваки човек треба да доживи, преко 500 излагача је било, то је прелепо“, рекла је Верица Поледица.

Београдски букинисти свакога дана током године, независно од временских услова, стоје на распологању случајним или намерним пролазницима како би пронашли на њиховом штанду неке заборављене или изгубљене речи у добро очуваним корицама.