Невен, свирач коме је радно место пролаз на Зеленом венцу

Велики број људи који у јутарњим сатима иду ка Новом Београду или у правцу старог дела српске престонице, а пролазе кроз подземни пешачки пролаз на Зеленом венцу, не могу да не примете младића који својим музицирањем привлачи пажњу.

Његово име је Невен Коговић, рођен је 1983. године у Сарајеву, а након избијања рата на простору Босне и Херцеговине, тачније 1992. године породично се преселио у Београд. Невен је већ петнаестак година готово свакодневно присутан у пролазу од раних јутарњих часова до поднева.

За овај вид забаве, попут њему сличних уметника, од општинских институција добио је неопходну дозволу.

„На улици свирам због слободе, јер на улици свирам оно што хоћу, зато што желим и на начин на који желим да свирам. То је главни разлог, а у подземном пешачком пролазу на Зеленом венцу сам почео да свирам кад сам се вратио из Загреба. Живео сам тамо са једном девојком која је студирала Академију драмских уметности и кад нам је пропала веза, ја сам се вратио. Пролазио сам кроз 'Венац' и ту сам застао да свирам и тако је некако почело, после је прерасло у навику. Морао сам да градим живот испочетка...  Тако је некако кренуло, не знам ни ја сам како“, прича Невен.

Између песме, игре и сликарства

Путујући свирац, како неретко Коговић себе назива, истиче да је током вишегодишњег музицирања у подземном пешачком пролазу случајно упознао многобројне људе који су му помогли у каријери и животу, не само новчаним прилогом. И управо су људи ти који карактеришу један град.

„Када причамо о Београду не можемо, а да не причамо о нашем народу и судбини нашег народа. Београд је један специфичан град, као што знамо на раскрсници путева, на мети разноразних белосветских силника... Где се укрштају интереси великих сила. Он управо одише тим духом. Београд има своју неукротиву, дивљу, горопадну лепоту. У томе је чар“, објашњава овај улични свирач.

Коговић је, између осталог, и оснивач академије плеса под називом "Danza del Arte Belgrade" на којој се уче светски плесови. Слободно време користи и за бављење сликарством, стављајући на платно, како истиче путеве, стазе, лица и пределе који су њему драги.

Мотиви у текстовима песама Невена Коговића које изводи на улици су изворно његов поглед на свет, оно што га окружује, запажања, тумачења, али и својеврсни друштвени ангажман. У том погледу, Невенова песма Груба игра била је инспирација ауторима серије Јутро ће променити све за именовање 29. епизоде.

„Песма је надахнута овим другим делом мог живота, она је из плесног света и плесне школе у којој држим часове. То је љубавна песма о једној нашој инструкторки и Анголцу који је дошао у Србију. Он је био плесач и долазио је на наше вечери где су се и упознали. Тај њихов буран однос је било надахнуће за ту моју песму“, рекао је Коговић.

Уметнике треба оставити на миру 

Певајући и свирајући, Коговић таленат користи понекад и да помогне онима којима је неопходно, често се укључујући у разне хуманитарне акције.

„Људи у суштини треба да ураде онако како се осећају и у шта верују, јер ће тако најбоље научити за шта су и шта треба да раде. Уметност уопште не бих подстицао, него бих пустио људе да стварају. Често се да приметити да када неко узме било коју уметност да негује са стране из неких разлога, па чак и држава, изгуби се одређена врста спонтаности и нужности. Уметнике треба, као што је Ниче рекао, не кажем прогонити, али треба их оставити на миру да раде и време ће показати да ли то ишта вреди и да ли то може остати да служи будућим поколењима“, објаснио је музичар.

Невен ће и у будућности бити на истом месту и са истим циљем да своју уметност поклања случајним пролазницима.