Италијански уметник доказује да уметност може да процвета и на најнеочекиванијим местима

Све чешће олује које су до сада биле реткост за северни део Италије, данас доносе последице на какве Италијани нису навикли. Само у Милану и околини поломљено је више од пет хиљада стабала дрвећа.

Зато је град који је промотер иновација, креативности, дизајна и уметности, одлучио да распише конкурс отворен за све креативце који ће то дрвећа, грање и поломљена стабла претворити у уметничка дела која ће остати у миланским парковима.

Много пре овог конкурса, римски уметник Андреа Гандини, већ је дошао на идеју да пружи нови живот дрвећу које је исечено или препуштено само себи, претварајући га у уметничка дела широм Италије.

„Започео сам са овим пре десет година. Од 16. године сам свакодневно виђао исечено дрвеће које није било искоришћено ни на један начин, а то ми се чинило заиста као траћење нечег што је вредно. Све је кренуло врло спонтано, а онда су људи почели да цене то што виде, да ме називају еколошким активистом и слично. Мада ја полазим од концепта да је свако дрво индивидуа која најчешће живи дуже од човека, понекад и до 300 година, тако да стабла причају невероватне приче. Моја идеја је да пронађем идентитет унутар стабла, душу. Дрво поседује сопствене покрете и ако си у стању да разумеш дрво знаш шта са њим треба да радиш“, каже скулптор.

Андреа Гандини никада није тражио од градских власти дозволу за рад на дрвећу јер је убеђен да ради нешто што је за добробит читавог друштва. Тренутно се у Италији налази више од 70 његових уметничких дела, највише у Риму из кога потиче, затим два у Милану и у осталим градовима Италије. Његово истраживање се базира на односу између живота и смрти те Андреа, креирајући скулптуру од дрвета, на неки начин му одаје почаст.

 „Радећи на дрвећу сам често проналазио у њима ексере, нашао сам једну велику бомбу. Унутар једног прастарог маслиновг дрвета нашао сам гнездо са окамењеним јајима, цигле, канапе. И то нам показује шта је све то дрво преживело током свог живота. И тога је много више у граду јер људска бића имају много већу интеракцију са дрвећем него на пример у шуми. Све ово не радим да би постало туристичка атракција већ више за локалце, за нас који у овим градовима живимо 24 сата дневно, а са циљем да подарим том дрвету идентитет, те најчешће радим лица, често и пролазника. Ови радови не трају кратко, некада ми треба једна седмица, некада две. Тако да имам пуно времена да се сретнемо са локалним становништвом“, наводи Гандини.

Мада сличне иницијативе постоје широм света Андреа Гандини је развио посебан однос са поломљеним и исеченим стаблима. Он је често у стању да направи скулптуру у самом срцу дрвета без да дотакне његову кору.

Уметник је познат у Риму по својим урбаним акцијама на територији тог града а његова слава се све више шири читавом земљом која је, након интензивних олуја постала преплављена дрвећем које је наизглед без живота а коме данас, градске власти многих градова у земљи, желе да подаре нови живот расписујући конкурсе за уметнике, баш по угледу на Андреу који даје живот ономе што је на први поглед остало без истог, показујући читавој заједници да уметност може да процвета на најнеочекиванијим местима и подари лепоту свима – једну врсту музеја на отвореном.