Милијардер затворио Леонардов виноград за јавност

Бернар Арно, суоснивач, власник и извршни директор LVMH-а, највеће светске компаније за луксузну робу, купио је у децембру 2022. године Каза деља Атељани, две спојене виле из 15. века, у чијој позадини се налази виноград Леонарда да Винчија.

Девет месеци након куповине, ова омиљена туристичка атракција је затворена за јавност, без потврде да ли ће бити поново доступна.

Више од 500 година, она је била веза са једним од најпознатијих и најнедокучивијих људи свих времена. Неколико чокота винове лозе у задњем врту ренесансне виле, преко пута Цркве Санта Марија деле Грације где његова чувена фреска Тајна вечера привлачи реке туриста са свих страна света, део су – како се сматра – винограда који је Да Винчи некада поседовао.

Виноград је био отворен за јавност захваљујући Фондацији „Порталупи“ и некадашњим власницима куће.

Место за које се Леонардо борио до смрти

Историја винограда и Каза деља Атељани причају причу о граду Милану. Вилу из 1490. године која је се, у ствари, састоји од две куће, поклонио је локалној породици Лудовико „Ил Моро“ Сфорца, тадашњи владар Милана, као захвалност за њихову лојалност.

Сфорца је потом Да Винчију, задовољан његовим радом на Тајној вечери коју је наручио, поклонио земљиште иза кућа. Прича се како се Леонардо повлачио у свој виноград да се опусти после напорног рада у цркви.

Међутим, да Винчи није дуго могао да ужива у свом винограду. Годину дана након што му је виноград поклоњен, Милано су освојили Французи, који су брзо конфисковали земљу – укључујући и виноград.

Али Леонардо није заборавио свој виноград. Писао је о њему белешке у свом Кодексу Атлантикусу (Codex Atlanticus) и успешно се залагао да му се врати. Када је умро – у Француској, 1519. године – у тестаменту је навео да виноград поделе двојица његових слугу. Оба дела винограда су се преносила из генерације у генерацију, делимично су их обрађивали локални монаси, све док на крају није изгубљен.

Виноград је потом поново откривен 1920. године, када је архитекта Лука Белтрами прочешљао историјска документа како би прецизирао положај уметниковог имања. Али убрзо након тога, бомбардовање у Другом светском рату уништило је и оно мало што је остало од земље.

Тек 2007. године стручни истраживачки тим вратио се на локацију коју је Белтрами одредио, ископао древне корене винове лозе и генетски их тестирао, како би на крају открили да је Да Винчи у свом винограду вероватно засадио лозу сорте малвазија ди кандија ароматика (Malvasia di Candia Aromatica).

Виноград – сада много мањи – брзо је поново засађен, а 2018. је дао први род. Неколико боца вина које су сваке године произвођене продате су на аукцији за локалну дечју добротворну организацију.

До сада су посетиоци могли да лутају кроз кућу – коју је двадесетих година, а потом поново после Другог светског рата реновирао Пјеро Порталупи, можда највећи милански архитекта тог времена. Порталупијева породица је била власник зграде.

У вишесатном обиласку имања уз аудио-вођење, посетиоци су могли да уживају у ренесансним фрескама, прелепо изрезбареним дрвеним украсима на зидовим, и чистом, модерном стилу Портолупија, пре него што би обишли башту и сâм виноград.

Међутим, сада је све то доведено у питање, закључно са последњим улазницама које су важиле до 30. септембра.

За Франческу Грињафини, која организује обиласке културно-историјских места у Милану, ово је крај једне ере.

„За мене је то двоструки ударац – Каза дељи Атељани је била део итинерера и била је једна од најтраженијих за туристе. Али и као становнику Милана ми је одузето место које није јединствено само по томе што је једини виноград на планети који производи исту малвазију као Леонардо, већ и место које је било саставни део културног живота града.”

„Каза дељи Атељани није била само место које је представљало историју ренесансе у Милану, већ је то једно од ремек-дела Пјера Порталупија, вишеструко талентованог генија који је редизајнирао Милано у послератном периоду – јединствен стил који је град претворио у светску престоницу дизајна“, додала је Грињафинијева.

„Симбол Италије“

Портпарол компаније LVMH-а наводи да је Арно имање купио за личне потребе, а не за компанију. Додао је и да извештаји локалних медија који цитирају „изворе блиске породици“ да ће вила на неки начин поново бити отворени за јавност нису демантовани.

„Каза деља Атељани ће у суштини имати приватну намену, као и до сада, са једним делом отвореним за културне активности и јавност“, рекао је непознати извор.

„Намера је да се овој згради од историјске и уметничке важности врати њен изворни сјај.“ Неименовани извор је додао и да ће пројекат бити развијен у консултацији са локалним властима.

Ове тврдње породица није демантовала.

Франческа Карузо, саветница за културу региона Ломбардије, рекла је за Си-Ен-Ен да, иако до сада није имала контакт са породицом Арно, нада се да је изјава анонимног извора тачна.

„Нисам имала прилику да се чујем са власницима, али важно је да пронађемо начин да ову ‘давинчијевску’ локацију држимо отвореном за јавност. То је симбол Милана и културног наслеђа Ломбардије и Италије“, нагласила је она.

Предлаже да вила буде отворена за јавност у одређено доба дана или одређених дана и додала да регион Ломбардија жели да створи „Да Винчијев круг“ – из кога „не може да буде изостављено тако значајно место за италијанску историју и културу“.