Револуционарна штампарска ротациона машина чувене породице Сокић – скривено благо Музеја науке и технике

Иако млађа готово четири стотине година од Гутенбергових покретних слова, роатациона офсет машина коју данас чува Музеј науке и технике, једнако је унела револуцију у свет штампарства.

Револуционарна штампарска ротациона машина чувене породице Сокић – скривено благо Музеја науке и технике Револуционарна штампарска ротациона машина чувене породице Сокић – скривено благо Музеја науке и технике

У Музеју науке и технике једно од скривених блага је и штампарска ротациона машина из 1915. године, набављена за потребе породице Сокић, односно „Штампарије Сокић“, коју је основао један од новинара из тог доба, Манојло Сокић. Ова машина позната је по томе што је штампала лист Правда који је излазио дуго година, чак и на Крфу за време владе у избеглиштву, објашњава Слободанка Шибалић, кустос Музеја науке и технике.

„Породица Сокић је била чувена, дала је више новинара у претходним генерацијама, народних посланика, међу њеним потомцима су сликарка и академик Љубица Цуца Сокић, глумица Ружица Сокић. Међутим, садашњи наследници немају о томе много података. По једној верзији приче, породица Сокић је накако кажњена после рата иако није била ни у каквим колаборационим односима са окупатором, сва имовина им је одузета, а Правда је престала да излази“, додаје кустоскиња.  

Дигитализовани примерци веома утицајног и угледног листа Правда данас могу да се нађу на сајту Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

Порекло офсет технике штампе може се пратити уназад од 1875. године године, када је Енглез Роберт Баркли спојио технологију литографије из средине 19. века са ротационом штампарском машином коју је 1843. изумео Ричард Марч Хоу и као резултат добио прву офсет литографску штампарску машину која је уместо литографског камена користила метални цилидер обложен слојем посебно припремљеног картона који је преносио штампану слику форме са камена на металну површину.

Каснији развој офсет машина за „индиректно“ штампање је заслуга два независно развијена изума – Американца Ире Вашингтона Рубела и Немца Кашпара Хермана који су независно један од другог око 1904. године направили прототипове цилиндричне офсет машине отприлике у исто време. За име Каспара Хермана везује се и патент папира у ролни који непрекидно храни машину и тако убрзава процес.

А Каспар Херман посебно је интересантан за нашу ротацију јер се после Америке вратио у Немачку и 1910. почео да сарађује са Vogtländische Maschinenfabrik AG (ВОМАГ) из Плауена. Тамо је његов прототип развијен у функционалну офсет штампарску ротациону машину која је представљена је у Лајпцигу 1912. године. Машина која из фонда Музеја науке и технике произведена је 1915. године као први следећи модел.

„Она је стигла је стигла у музеј на необичан, али заправо логичан начин. Пошто Музеј науке и технике води Регистар предмета који су од интереса за науку и технику, а не налазе се у фондовима музеја, ми смо знали да у Влајковићевој улици, у тадашњој штампарији ‘АБЦ’ постоји ова машина, те смо је обилазили и штитили сваке године. А потом су се једне године појавили италијански продуценти којима је било потребно да сниме штампарију. Будући да је тадашњи власник Родић био вољан да нам је уступи, они су је тада преузели. Преузели су све трошкове расклапања машине у Влајковићевој, склапања у Музеју и трошкове једног старијег машинисте који је и радио на овој машини. Све до најситнијих делова је расклопио, поново склопио и пустио у рад“, нагчашава Слободанка Шибалић.

Музеј науке и технике планира демонстрације старих техника штампе, као врсту заштите нематеријалне културне баштине у музеолошкој теорији назване „заштита кроз употребу“.

субота, 27. април 2024.
23° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво