Историја Центра Сава на фотографијама Милутина Рајковића

Више од 20.000 манифестација, колико је организовано у Центру Сава од када постоји посетило је десетак милиона људи. Фотографије Милутина Рајковића, које ће поново моћи да се виде на зидовима овог здања након завршетка реконструкције, воде кроз историју конгреса, концерата, културних догађаја.

Колекција фотографија које је направио Милутин Рајковић, својеврсни је времеплов који нас води кроз историју Центра Сава, од отварања 1977. године до почетка реконструкције.

На фотографијама је сачувано сећање на најважније догађаје и људе који су обележили политичка и културна дешавања у протеклих готово пет деценија.

„За време Генералне конеренције Унеска било је преко 150 земаља света, са свим својим обичајима, музичким, културним и осталим, представили су себе у Београду. То је био центар светске културе у то време“, каже Милутин Рајковић, уметнички фотограф.

Више од 20.000 манифестација, колико је организовано у Центру Сава посетило је десетак милиона људи. У Центру Сава одржани су велики међународни конгреси као што је Генерална скупштина Светске банке и Међународног монетарног фонда, Самит Несврстаних земаља, Генерална скуппштина Унеска.

Овај конгресно-културни центар био је домаћин око 7.000 домаћих и међунаредних конгреса и конференција са више од 1.600.000 учесника.

„Пошто сам кроз рад снимио више од 150 државника света, издвојио бих премијера Индије Раџива Гандија као једну посебно изузетну личност. Он је својим понашањем потпуно дао један други начин комуницирања са свим осталим учесницима, са људима из непосредне околине. Он је један од ретких који нису желели обезбеђење око себе. Из света културе издвојио бих краљицу светског балета Светлану Захарову која је била овде. Њој сам направио серију фотографија које красе Центар Сава и које су красиле и Бољшој театар и Кремаљски дворац“, прича Рајковић.

Највећа светска и домаћа имена на сцени Центра Сава

На списку уметника који су наступали у Центру Сава налазе се и имена Џејмса Брауна, Реја Чарлса, Луа Рида, Хозеа Карераса, Монсерат Кабаље, Стинга. Нема значајнијег уметника и са ових простора који није наступао у Плавој сали.

„Та слика од 650 младих људи када смо извели Кармину Бурану, 2004. године. То је био један невероватан емоционални догађај који су памтили сви деценијама касније и који је променио животе многих који су учествовали у њему. Центар Сава је незаменљива сала по својим карактеристикама у музичком смислу био и ми то тек осећамо у последње две године, колико Центар Сава не може да се користи“, истакао је

Пословни део Центра Сава биће отворен у новембру, док ће реконструкција објеката у којем се налази и Плава дворана бити завршена у првом каврталу следеће године. Посетиоци ће поново моћи да виде фотографије које су настале у протеклим деценијама.