Бас гитаре са села хоће и дипломци Берклија

Бојан и Предраг Милосављевић из Врачевића надомак Лајковца почели су да праве бас гитаре из љубави према тврдом звуку. Бојан је пожелео да има бас као Џастин Ченселор из омиљеног му америчког бенда „Тул".

„То је седам, осам хиљада фунти. Чека се дуго. Ја сам онда одустао од те идеје да ћу га икада имати. Али зашто не би, на пример, пробао ја да направим нешто што је такво, што је исти такав бас“, каже Бојан.

Направио је машину за обраду дрвета, латио се посла, а придружио му се брат Предраг. Специјалност им је израда бас гитаре без главе. Естетски иглед тела инструмента је поље на којем екпериментишу користећи дрво са дегенеаративним променама, али и афричке врсте: венге, бубингу, абонос‚ палисандер. Остали делови, осим назива инструмената, домаћи су.

„Волимо историју и име бренда, 'Бренус', смо дали по келтском војсковођи који је први опљачкао Рим. И онда, у том стилу, смо кренули прво келтска имена божанстава и бића из келтске митологије и онда смо и из словенске“, објашњава Предраг.

Инструменте им тестира Саша Стефановић, бас гитариста из Ваљева. Милосављевићи кажу да су поносни што је њихов бас одабрао македонски гитариста и композитор, дипломац Берклија, Георги Шарески.

„Гитара, што мања, што лакша, кратка скала, али да задовољава неке његове жеље и да му се свиђа облик, што се каже. Значи тај инструмент може бити најбољи инструмент, али ако он тебе не инспирише да га држиш у руци, онда џаба што је добар“, истиче Бојан.

Обојица Милосављевића су електро-струке и примарни посао им је у Рударском басену Колубара. Из хобија нису постали басисти, али креирају електричне инструменте тврдог металног звука у какавом уживају.