Новац из целог света на једном месту – код страственог колекционара из Павловаца код Руме

Село Павловци код Руме, у Србији је познато због изградње виле Новака Ђоковића на Павловачком језеру, а у свету је познато по 55-годишњем колекционару Зорану Милошевићу. Он је успео да сакупи новац из сваке земље на планети, чак и из оних које су непризнате.

После 40 година, Зоран Милошевић је остварио дечачки сан. Целу планету Земљу – сместио је на квадрат и по простора. Ту чува јединствену колекцију новца из свих 215 држава на свету, што је у светским медијима била ударна вест.

Интересантно је да Зоран никуда није путовао, осим у Немачку, а да ниједан од вредних апоена, тврди, није стигао интеренетом, већ из руке у руку. То важи и за посебне кованице са најизолованијих, далеких острва, са којих се новац не може изнети.

„Имам неких новчића са острва Токелау. То вам је удаљено неких 15.000 километара одавде. Да би отишли тамо и вратили се до мене треба 30.000 километара превалити. Када би се сви километри сабрали, колико су новчанице превалиле, у шали кажем да се може стићи до Месеца. Овде се налазе две државе са северноамеричког континента, 32 државе Латинске Америке, заједно са Карибима, 54 државе Африке, 44 Европе, 48 Азије и 14 држава Океаније. То све треба наћи и поставити на површину од квадрат и по“, наводи Зоран Милошевић, колекционар из Павловаца код Руме.

Зоран је у трагању постао жива енциклопедија из географије. Новац стигао из султаната, краљевина или земаља људождерства у Зорановој колекцији има своју причу. Примерак са Соломонских Острва чекао је чак 36 година.

„Сазнам за једног човека који је тамо био или ће бити или некога има, па преко њега. Дешавало ми се да су неки примерци путовали по пет држава, неких шест месеци и неких седам или осам примопредаја. Значи, само кад би један одустао од нечега, изгубио, загубио, ја ту новчаницу не бих добио“, објашњава Зоран.

Према његовим речима, у његовој несвакидашњој колекцији има изузетно добрих новчаница по квалитету, са најудаљенијих места, од изузетно квалитетних материјала урађених.

Какве год да су, Зорану су поједниначно драге, а увек она која последња стиже била је једно време најдража.

Жеља необичног колекционара је да ова вредна збирка остане у Србији, иако моћни људи из света желе да је откупе.