Осуђени богаташи претварају своје луксузне домове у затворе са пет звездица

Већина затворских ћелија нема пет спаваћих соба, четири камина, одаје за послугу и прекрасан поглед на центар Сан Франциска. А већина затвореника не добија дозволу да проведе седам лежерних дана са својом децом када су у граду.

Али све док Мајклу Линчу, бившем извршном директору, не буде суђено због оптужби да је учествовао у шеми преваре вредној више милијарди долара, кућа у отменој четврти Пацифик хајтс, која је недавно била на листи за изнајмљивање по цени од 22.000 долара месечно, биће његова затворска „ћелија“. Линч је један од последњих у низу који је успео да профитира од тумачења савезног закона који омогућава богатим оптуженицима, у суштини, да буду сами себи тамничари.

Већина људи оптужених за ненасилне злочине пушта се на слободу док њихови случајеви пролазе кроз правосудни систем. Али судије су дужне да размотре да ли постоји ризик од бекства оптуженог и да ли је потребно да му се одреди притвор. Богати оптужени, често са јаким међународним везама, за које се сматрало да постоји опасност од бекства, понудили су не само да остану у кућном притвору са ГПС наногицом, већ и да ангажују наоружане чуваре да их у томе спрече.

Најмање 13 људи је пуштено под условима сличним Линчовим од 2007. године, открио је Инсајдер. Оптужени су због банкарских превара, давање мита, преваре инвеститора за милијарде долара, па чак и ропство. Неке судије кажу да им закон не даје много избора осим да ослободе такве оптужене до суђења.

„Постоји много оптужених који су толико сиромашни да не могу да приуште чак и најскромније гаранције уз кауцију или финансијска средства за пуштања на слободу“, наводи један судија. „Ово је озбиљна мана у нашем систему. Али то није разлог да се ускрати уставно право некоме ко, из било ког разлога, може да пружи разумне гаранције да неће побећи."

Судије су у суштини поставиле правила за оптужене који запошљавају своје тамничаре. Недостатак детаљних прописа и стандарда значи да неки оптужени који имају ресурсе да побегну и избегну америчке власти, могу то и да ураде – а један већ јесте.

Приватни затвори богатих и славних

У америчким затворима се налази око 451.000 људи, број који се мало променио упркос реформама у систему кауција широм земље које су имале за циљ да смање број затвореника. Кућни притвор – где се оптуженима или осуђенима за злочине ставља наногица која упозорава власти на њихово кретање – користи се већ 40 година.

Али негде деведесетих година, богати оптужени који се иначе не би квалификовали за кућни притвор почели су да нуде да плаћају приватно обезбеђење како би их држали на оку. И неке судије су биле попустљиве и то одобриле.

Реткост кућног притвора са пет звездица није уобичајена и зато што мало ко може да га приушти. На пример, фирма ангажована да чува француског економисту и политичара, Доминика Строс-Кана, 2011. године коштала је 200.000 долара месечно, како је сазнао Блумберг. Али до ове цене се дошло зато што судије нису хтеле да одобре ангажман неким фирмама које су нудиле услуге по нижим ценама.

Године 1994. Ричард Луи Минс, консултант за имиграцију који је путовао светом користећи више од десет лажних имена и проглашен је одговорним за покушај убиства бивше девојке, затражио је од савезног судије да га пусти да служи казну, уз обезбеђење 24/7, у тексашкој вили са пет спаваћих соба која је имала базен. Судија није сматрао да је то практично и рекао је „да би било штетно за наш правосудни систем да дозволимо оптуженом да 'купи' своје пуштање на слободу до суђења."

Ангажовани чувари су најчешће бивши детективи или агенти ФБИ-а чије дневнице су око 200 долара на сат, али оптужени и даље покушавају да их заобиђу. Један од полицајаца ван дужности који су чували Семјуела Коена, пријавио је да је Коен покушао да му да мито од 10.000 долара, што је довело до тога да је Коен враћен назад у затвор. А чувар из фирме „Строз Фрајдберг“ ухватио је жену која је покушавала да прокријумчари хероин Камерону Дагласу, сину глумца Мајкла Дагласа, унутар електричне четкице за зубе.

С обзиром на то колико затвори могу бити брутални, стручњаци кажу да је добро што су судије биле благонаклоне и прихватиле понуде добростојећих оптуженика. Шима Боуман, професор на Универзитету Бригам Јанг који је опширно писао о систему кауција, рекао је да би већина оптужених требало да буде пуштена без додатних услова и да би сиромашни људи такође требало да имају користи од тога - али да ако богати оптужени код који постоји сумња на могућност бекства, може себи приуштити обезбеђење, то је опет боље, него да порески обвезници то плаћају.