Наранџасти комби звани жеља – у Заставиној „хипи машини“ на турнеју по бившој Југославији

Једна наранџаста љута машина, на пут је послала режисера и заљубљеника у „Заставине“ аутомобиле. То је комби АК 850. Укупно их је произведено око 47.000, а у Београду су у овом тренутку регистрована само три. Зашто је један од њих обишао све градове бивше Југославије, где су се производили делови за тај комби?

Југослав и Душан синоћ су завршили туру. Њихова наранџаста „комби нација“ прешла је више од 4.000 километара. Обишли су све градове у којима су се производили делови за комби АК850, а кренули су из Сомбора, где се комби склапао.

Овог пролећа стигли су до Пирота, затим у Кочане, преко Златибора до Котора, па до Мостара и Сплита.

„Из Сплита смо требали да идемо за Љубљану, међутим тај дан је у Љубљани падала јака киша и онда смо кренули наше чедо да види Трст, то јест где су му тата и мама рођени, одакле је оно“, описао је турнеју Југослав Николић.

Кажу да је најбоље било на Јадранској магистрали. Наранџасти комби помогао им је да створе нова пријатељства.

„Претичу нас брачни пар, и жена нам маше, шаље пољупце, муж је гледа онако испод ока, и то не једном, него два пута. Тако да ето, жене су реаговале, на нас, мислим на комби“, наводи Николић.

„Неки су нас престизали са пивом, неки су нас звали на ручак, неки су нас звали на спавање, неки само да се сликају“, каже Душан Димитријевић.

Од свог пропутовања праве документарни филм, а циљ је да Југославију представе на нејугоносталгичан начин.

„Југославија је била довољна себи за производњу аутомобила, сем шасије коју нису хтели да нам продају Италијани ми смо све правили сами, ово је филм о томе“, објашњава Југослав.

„Олд скул“ штела

Да смо на неки начин сви и даље добре комшије, Душан и Југослав су се уверили у Црној Гори, када је мајстор са прославе у оделу дошао да им помогне.

„У Бијелом Пољу смо наишли на дивне другаре који су затворили већ сервис, седели испред сервиса и одмарали и кад су видели ауто мислили су да нисмо нормални да смо га донели на камиону неком. Кад су схватили шта радимо позвали су свог друга који држи продавницу аутогума и иако је већ била субота увече и било је негде око 9, пола 10 увече, човек је дошао у белој кошуљи и белим панталонама да отвори радњу и да нам да гуме, а они су отворили своју радњу да нам их намонтирају“, присећа се Душан Димитријевић.

„Ђуро који нам је наштеловао трап у Мојковцу је стара школа. Металном летвом са два клина, то се не ради већ 70 година, човек је имао алат, наштеловао трап перфектно да следећих 3.000 километара немамо никакав проблем“, додаје Душан.

Цео пут финансирали су сами, снимали по киши, тражили бивше раднике ових фабрика. Сада одлазе на заслужени одмор. Шапнули су, премијера највероватније крајем године.

Али то није крај. Ако реакција публике буде попут оне на магистрали, наранџаста застава опет креће на пут.