Како украсти ремек-дело: Савети највећег крадљивца уметнина на свету

Стефан Брајтвизер, педесетдвогодишњи Француз, један је од највећих крадљиваца уметничких дела свих времена. Из музеја и катедрала широм Европе украо је више од 300 дела чија је вредност процењена на две милијарде долара.

Никада нема потребе, наводи Брајтвизер, да се насилно отварају врата музеја, или ускаче кроз прозор, или се спушта кроз светларник. Немојте долазити ни када је музеј затворен. Идеално би било да дођете током ручка, када је мања гужва, а обезбеђење се смењује на ручку. Не оптерећујте се где ћете паркирати аутомобил – било где у близини музеја је у реду.

Не долазите сами. Требаће вам поуздан саучесник као стражар. Брајтвизерова партнерка била је његова дугогодишња девојка, Ени-Карин Клајнклаус. Да би се уклопили са туристима, увек су се прикладно облачили. Хладније време је, наглашава Брајтвизер, пожељније за крађу. Тада можете да носите капут – само се уверите да вам је капут за крађу бар за један број већи и да су вам панталоне мало лабаве у струку.

Једини потребан алат је швајцарски нож. Носите га у џепу капута. Главни улаз је најбољи начин да уђете у музеј. Купите карту за себе и свог партнера. Платите готовином и уђите.

Када уђете, обратите пажњу на главне правце кретања посетилаца и проверите да ли постоје надзорне камере. Да ли стражари седе или патролирају? Изаберите споредну собу која је изван главног тока кретања туриста, по могућству галерију са једним улазом и без сигурносне камере или сталног чувара. Није тешко наћи такво место у многим музејима, посебно мањим.

Што се уметничког дела тиче, оно би требало да буде мало – за скулптуру, величине цигле; за слику, не већу од кутије за пицу. Што је још важније, рад вам мора бити естетски привлачан. Преузети сав овај ризик за дело које вам се не свиђа, додаје Брајтвизер, значи да сте будала.

Како украсти предмет из витрине

Партнер треба да стоји на улазу у собу. Уговорите сигнал за упозорење. За Брајтвизера и Клајнклаусову, њихов је био кратко кашљуцање. Ако су посетиоци у просторији, сачекајте да изађу. Затим брзо пређите на циљану ставку. Ако је комад у витрини, приступна плоча ће вероватно бити затворена. Није важно; нећете њега изабрати – то је тешко и дуго траје. Уместо тога, оставите браву причвршћену и користите оно што је Брајтвизер назива „силиконски комад“.

Музејске витрине су направљене од каљеног стакла или прозирног акрила попут плексигласа или луцита, обично спојених на ивицама силиконским лепком. Фини хируршки рез ће ослободити ову заптивку, а ако сецнете угао са најоштријом оштрицом вашег швајцарског ножа, панели ће се олабавити.

Ако ваш партнер кашље, престаните да сечете и саставите плоче. Требало би да се врате у првобитни положај. Било да се ради о чувару или туристи који улази, склоните се и замишљено разгледајте остале радове у просторији. Дозволите да се галерија поново испразни, а затим се вратите мисији.

Дешава се понекад да морате и по два-три пута да прекинете акцију. Зато не проводите сумњиво дуго времена у једној просторији – петнаестак минута је максимум, или ако има превише посетилаца, одустаните. Пробајте у некој другој просторији, или другог дана, или у другом музеју.

Лепота „силиконског комада“ је у томе што омогућава да се панели помере довољно да се провуче рука. Ухватите жељени комад и извуците га кроз отвор. Сада одмакните капут и угурајте предмет чврсто у струк панталона на доњем делу леђа. Поправите капут тако да је уметничко дело покривено. Биће мала грудвица, али Брајтвизер обећава да то нико неће приметити.

Како украсти слику

Ако желите да украдете слику, најлакши део је скидање са зида. Најчешће све што треба да урадите је да је подигнете. Међутим, изазов представља рам који је чак и на малим форматима превише гломазан да би могао да се сакрије испод капута.

Брајтвизерово решење: Окрените слику и ставите је лицем надоле на витрину или под. Користио је свој швајцарски војни нож да откачи штипаљке или ексере на полеђини док се оквир не одвоји. Ако није било довољно времена за такву операцију, вратио би дело на зид и отишао празних руку. Када би успео да одвоји слику од рама, Брајтвизер је волео да га сакрије у галерији иза завесе или испод неког комада намештаја. Празни рамови, како каже, били су његова визиткарта.

Да би савладао уклањање рамова, Брајтвизер је учио занат у једној од најпознатијих занатских радњи за урамљивање. Како би проучио како музејски чувари раде, једног лета је радио као чувар. Сваки добар лопов, наглашава, треба добро да се припреми.

Слика која је ослобођена из рама, упозорава крадљивац, рањива је попут новорођенчета. Врло пажљиво ставите слику на леђа између кошуље и капута.

Шта даље

Онда једноставно са саучесником напустите музеј. Без обзира на то колико вешто сте извели операцију, крађа ће вероватно бити брзо откривена, што ће изазвати брзу реакцију. Доћи ће полиција, музеј би био затворен а сви посетиоци претресени.

Пожурите до главног излаза из музеја, али никада не бежите, нити кроз музеј или када изађете, чак ни ако чујете полицијске сирене како се приближавају – посебно не тада. Идите до свог аутомобила, нежно убаците украдено дело у пртљажник и одвезите се са лица места.

Возите пажљиво! Последња ствар која вам сада треба је да вас заустави полицајац. Када сте код куће, поставите рад на место где га нико ни случајно не може да примети. Брајтвизер и Клајнклаусова су крили свој плен у заједничкој спаваћој соби коју су увек држали закључану.

Дивите се свом украденом делу до миле воље, али једна ствар коју апсолутно не можете да урадите, напомиње Брајтвизер, јесте да га продате. Већина крадљиваца уметнина бива ухваћена у покушају да прода украдено дело. Полицијски детективи који су специјализовани за крађу уметничких дела су обучени да открију ове трансакције. Ако вам треба новац, саветује Брајтвизер, нађите посао. Новац се може зарадити уз много мање опасности од уметничког криминала.

Почевши од 1995. године, Брајтвизер и Клајнклаусова су у просеку вршили по једну крађу сваке две недеље током седам година. Себе је сматрао ослободиоцем уметности, који је „ослобађао“ ремек-дела из неадекватних и пренатрпаних „затвора“.

Уколико се упустите у овај подухват, најбоље би било да немате пријатеље и рођаке, или да вам треба интервенција мајстора у стану, јер никога не можете позвати у свој дом. Коначно, немојте правити грешке, било док крадете или скривате уметничка дела. Будите спремни да проведете време у затвору, као и Брајтвизер који је годинама био у затвору.

Или, уместо тога, можете једноставно оставити рад у музеју и посетити га кад год желите.