Нови сенатор за културу у Берлину – хеви металац и кул тип

Као човек који није „одрастао“ у политици, Џо Чиjало доноси свеж ваздух и нове перспективе за једну од водећих европских културних престоница.

Тек је од 2016. члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), 2021. се кандидовао за немачки Бундестаг и био део „тима за стратегију“ тадашњег канцеларског кандидата Армина Лашета. Лашет је изгубио изборе, а Чиjало остао без мандата у Бундестагу.

Од 2022. је члан председништва ЦДУ на савезном нивоу. Сада ће обављати дужност берлинског сенатора за културу.

Човек који зарађује културом

Чиjало са собом доноси животно искуство – из стварног живота, не из политичког балона. Рођен је у Бону 1970. године као син танзанијског дипломате. Касније је добио немачко држављанство. Његови родитељи наставили су да путују светом као дипломате, а оставили њега и брата у Салезијанском интернату „Дон Боско“.

Након завршене гимназије најпре је изучавао металуршки занат, а потом неколико семестара студирао политику, историју и економију, док му се није указала прилика за каријеру музичара. Прекинуо је студије и постао певач метал-бенда Blue Manner Haz. Касније је причао да како многи не схватају ту сцену – за њега су обожаваоци метала најмирољубивији људи у друштву.

Ипак, као певач није догурао далеко, па је неко време радио и као редар у једном клубу у Нирнбергу. На крају је постао музички менаџер у издавачкој кући „Јуниверзал мјузик“, где је пре свега био задужен за маркетинг афричких извођача у Немачкој и Европи. Основао је и две своје сопствене етикете, под којима продаје и у Немачкој веома популарну породица Кели.

Бивши редар сада жели да промовише клупску сцену

Певач, редар, велики фан групе Рамштајн, музички менаџер, предузетник, породични човек, католик, демохришћанин. Све те животне станице Чиала су сада довеле до кабинета берлинског сенатора за културу.

Дада је тај човек задужен за високу културу? Не баш, тако се бар чини на први поглед: „Хеви метал је култура“ – и то једна од његових изјава.

Па ипак, то није све. Пред њим су сада и задаци као што су именовања новог генералног директора немачке опере или формулисање улоге Берлина у новоизграђеном Хумболтовом форуму.

Генерално, чини се да Чиjала не држи много до тог разграничења између високе и „остале“ културе. Било да се ради о клупској сцени, гејмерима, позориштима, операма и музејима – уверен је да је све то повезано, да би о свима њима требало размишљати заједно. Део таквог погледа на културу је и намера да се берлински клубови признају као места културе.

Мигранти би требало да буду видљиви у јавности

Нови берлински сенатор сматра да би привреда и култура требало боље да сарађују, да би у главни град Немачке требало привући више креативних предузетника, а по могућности и водеће културне личности из читавог света.

Чиало већ годинама промовише афричку културу и музику, и залаже се за другачије наративе од оних који су до сада били доминантни. Требало би испричати успешне приче миграната у Немачкој. Толико је оних који „раде одличне ствари, али никад не добијају пажњу медија и јавности“, каже Чиало.

У аутобиографији себе описује као поносног „Афропљанина“, дакле Европљанина афричког порекла. Један од циљева му је и суочавање с колонијалном прошлошћу Немачке, али притом не жели да се то своди само на питања расизма.

Медијски професионалац

Чиjало је приступачан као ретко који политичар. На њемачкој телевизији он говори о свом сну да постане професионални фудбалер, што многи сањају када су млади. А онда у емисији и запева, и то љубавну песму. Медији то воле: пишу да је он „пример кул типа“ или „сенатор у патикама“.

Притом он никако не жели да постане сенатор за „воук“ (woke), како је више пута нагласио. Можда и зато што се то уопште не уклапа у политичку линију ЦДУ.

И уопште, намеће се питање како то да је кул менаџер и одушевљени хеви металац, осећа привлачност за конзервативну ЦДУ. Јер, медијски атрактиван Чиjало својим космополитским имиџом нимало не одговара стереотипу о ЦДУ.

Деведесетих је чак био члан Зелених. Инспирисао га је Јошка Фишер. Али, унутарстраначка критика Фишера након његовог залагања за војну интервенцију у Србији и на Косову навела га је да напусти ту странку. А онда су га Ангела Меркел и њена политика према избеглицама 2016. уверили да се придружи ЦДУ.

У новом коалиционом споразуму демохришћана и социјалдемократа у Белину, култури је посвећено само шест од 136 страница. Главне теме: култура сећања, разноликост и дигитализација.

Чини се да се многи надају да ће Чиjало, који је и сам био активан на културној сцени и од тога живео, кабинет обликовати другачије од својих претходника.

Он сам је пун елана: како каже, с „енергијом, радошћу и страшћу“ жели да промовише Берлин као једну од водећих културних престоница .