Памтимо ли боље уз мирис руже

Стотину студената са Универзитета у Фрајбургу учествовало је у истраживању од куће. Дате су им кесице са мирисом руже и плацебо кесице. Студенти су отварали кесице и остављали их на столу док уче и увече током спавања.

„Установили су да су они који су мирисали руже боље и ефикасније учили и памтили“, каже професор Павле Анђус са Биолошког факултета, додајући да су памтили 8,5 одсто речи више.

Мирис руже је у истраживању коришћен као нека врста сигнала за појачавање меморије. „То је нека врста кључа која помаже вашем мозгу да повеже информацију и појача је, тако да вам се, следећи пут када поново осетите тај сигнал, враћа односно појачава то знање које сте усвојили“, објашњава Анђус.

Сан је ту такође изузетно важан, јер током периода спороталасног сна долази до консолидације меморије, али се и она појачава ако је присутан неки сигнал, попут мириса руже.

Сигнали који појачавају памћење могу бити различити – од електричних (најдрастичнији пример), визуелних, па до различитих мириса, попут руже.

Познат је пример Павловљевог рефлекса, који је нека врста учења уз релативно баналан сигнал сијалице која се пали. Уз свако доношење хране псима паљена је и сијалица, па су пси временом када би видели да се сијалица пали повезивали са тиме да ће ускоро добити храну и лучила би им се желудачна киселина.

Мириси уопште су јак помоћни сигнал за учење и памћење. Ружа је одабрана због своје пријатности, а слична истраживања раде се већ више од деценије.

„Ово истраживање је у ствари показало да мирис не помаже у дугорочном памћењу, али поспешује квалитет учења у првим данима. Такође, помаже у тој врсти декларативног учења, када имате неки задатак попут учења речи, али не помаже у акционом учењу које укључује моторичке радње“, додаје Анђус.