Новинарка РТС-а пробала хамбургер са брашном од домаћег цврчка, килограм кошта 70 евра

Пре неколико дана пробала сам хамбургер који је у свој јеловник уврстио један ресторан, а који је изазвао огромно интересовање медија и Италијана који су долазили чак и из других делова земље да га пробају. Испред ресторана стварали су се редови у којима се чекало и по два сата.

„Ми већ годину дана радимо на томе да укључимо нове протеинске изворе у прехрану. Иако у нашем ресторану служимо месо, а тако ће и остати, потребно је бити отворен и за нове ствари. У овом тренутку, то је брашно од цврчака које је пуно протеина – потребно је бити спреман за будућност. У азијским земљама је то одавно уобичајено, а ми у Италији смо помало сумњичави јер желимо да сачувамо своју кулинарску традицију. Ово није замена за класичну медитеранску дијету, ово је алтернатива. Хамбургер је на биљној бази, направљен од кромпира и пасуља уз додатак два одсто брашна од цврчака – то је проценат који дозвољава Европска унија“, објашњава Пабел Руђеро, власник ресторана "Pane e Tritta".

Дакле, што се тиче брашна од инсеката оно се заправо налази у самом хамбургеру а не у хлебу. Укус је врло необичан, никада не бисте рекли да једете нешто што у себи има брашно од инсеката.

„Дакле, ово је алтернатива врло деликатног укуса и има извесну слаткасту ноту. Уколико бисмо ставили више од два одсто брашна укус би био интензивнији и можда бисмо га теже прихватили. Има врло велику протеинску вредност, 65 одсто протеина, док на пример месо од говедине достиже 25 одсто протеина. Ми смо први у Италији увели ово брашно које добијамо од произвођача из Финске, а ускоро ћемо имати и домаћег произвођача – 100% ‘мејд ин Итали’. Много тога се покреће у том правцу. Негативна страна је веома висока цена. Наиме, килограм овог брашна кошта 70 евра. Ми смо успели да смањимо цену за 40 одсто и надамо се да ћемо је још снизити захваљујући италијанским произвођачима“, очекује Пабел Руђеро.

Хамбургер у коме се налази два одсто брашна од цврчака кошта 13,90 евра. Пециво је зелене боје јер је, како нам је рекао Пабел, коришћена алга да се добије та боја хлеба – то је, заправо, маркетиншки потез којим указујемо на то да је ово у складу са природом, како се овде популарно каже „зелено“, а и лепо изгледа на друштвеним мрежама.

На тим истим друштвеним мрежама ова иницијатива је доживела велике критике: од оних који кажу да не би потрошили ни цент да пробају тако нешто, до оних који су чак директно претили власницима ресторана.

С друге стране, дуги редови и клијенти изненађени благим а не горким или интензивним укусом као што су очекивали, показују да је јавно мњење као и увек подељено када је реч о нечем новом што – како подвлаче и они који производе ово брашно и они који га користе – никад неће заменити месо.