Истанбул, град на два континента са безброј „чуда“ у себи

Већ хиљаду и по година, чудо градитељства Аја Софија одолева и земљотресима. Преживела је више од двеста разорних, само три пута је имала оштећења. Стручњаци кажу да је тајна у материјалима и вештини неимара. Малтеру са ломљеним угљем, лаганој цигли са Родоса, жутом камену из Сирије и зеленом тесалском мермеру.

Читавих девет векова Аја Софија је била хришћанска богомоља, у време Византије православна црква и седиште васељенског патријарха. Након турског освајања Цариграда, наредних пет векова била је џамија, све док у првој половини 20. века на предлог великог реформатора турске државе Кемала Ататурка није претворена у музеј обе религије и културе. Трајало је то све до пре две године, када је актуелна турска власт одлучила да Аја Софија поново буде џамија.

Мимо верских обреда туристи и даље могу у њу. Изузетно је посећена, али су фреске и мермерни подови прекривени теписима и платном. Лепота мозаика на улазним вратима, на коме су представљени цареви Јустинијан и Константин и детаљ пода, увек су видљиви.

Грађена да јој парира лепотом, преко пута је Плава џамија, због рестаурирања тренутно затворена као и султанска палата Топкапи.

Археолошки музеј са више од милион експоната, незаобилазно је место за сваког туристу. Основан у 19. веку, музеј нуди доказе о свим ерама цивилизације.

„Највећи део богате колекције потиче из старог римског доба. То што је основан поред Топкапи палате говори о значају који је музеј имао за отоманску империју. Овде су експонати прикупљени са читаве територије отоманског царства“, каже Осман Озмен из Агенције за промоцију и развој туризма Турске.

Нови драгуљ Истанбула је, сада највећа, Библиотека Рами. Простире се на више од 50.000 квадратних метара, рестауриране, два и по века старе, отоманске касарне.

„Ова библиотека је отворена за све посетиоце 24 часа. Посећује је око 4.400 људи дневно и веома смо срећни због тога. Имамо посебне експонате као што је Ататуркова библиотека, одељак са старим рукописима и личном колекцијом књига султана Мехмета Другог Освајача“, објашњава главни координатор Библиотеке Рами у Истанбулу Осман Зорлу.

Уз музеје новијег датума који нуде домаће и гостујуће поставке из света, попут Музеја Пера или филмског у биоскопу Атлас, истанбулска разгледница је шаренија.

Ако се изузму саобраћајне гужве, пулс града од 16 милиона становника, а радним даном и којим милионом више, најјаче се осећа у Истиклал улици која води до централног трга Таксим. Доживљај је потпун уз шарм локалних пијаца и поглед са Галата куле.

Процена је да је ових дана, из разумљивих разлога, у Турској мање туриста него иначе. Запослени у туризму чине све да у нову сезону уђу пуним капацитетом. Што се Истанбула тиче, у њему туристичка сезона траје 365 дана годишње.

Можда и због јединственог погледа на Босфор, седам брежуљака, два континента, а један град.