Деда Шане проживео век, пилотирао у Другом светском рату, возио Оријент експрес

Kада у Миријеву питате за Гвоздена Станковића збуњено вас погледају, али када кажете да тражите деда Шанета сви одмах знају о коме се ради. Kажу да је легенда овог краја коме су и комшије прославиле 100. рођендан.

„Рођен сам 1. октобра 1921. године, село Дворица, општина Јовац, срез Белички, Јагодина, Моравска бановина“. представља нам се Гвозден Станковић.

Можда му је, каже, и име Гвозден предодредило дуг живот. Рођен је у сиромашној породици, а отац му је био ложач на железници где је и настрадао.

„Ја сам први пут видео воз кад сам био у другом разреду основне школе. То је била 1929. година, 1928. сам пошао у први разред. Питао сам оца ко вози ту машину, он ми је мало објаснио и ја сам рекао како ћу ја бити машиновођа“, сећа се Гвозден.

Да испуни свој сан уписује четворогодишњи занат за машиновођу.

„И две и по године сам био шегрт. Нисам ваљао ништа - коцкао сам се, пио сам, куплераји, све је то било тако. Али са посла нисам изостајао  посла ни минута никад нисам остао. Било нас је десет шегрта, а ја сам био пример на послу. И када је било већ две и по године од шегртовања, дошао је код нас ујак. Имао сам ујака кој је био авиомеханичар у Земуну. Дошао да обиђе моју мајку и сестру, а ја баш тада три дана нисам долазио кући. Kарте – пос'о, пиће – пос'о“, прича деда Гвозден коме је надимак Шане остао још од коцкараских младалачких дана.

Ујак одлучује да га одвоји од лошег друштва па тако Шане стиже у Земун и постаје шегрт у фабрици авиона. И данас се, каже, живо сећа разговора са директором фабрике.

„'Шта ти волиш да постанеш?', питао ме начелник. Ја одговорим да биг волео да постанем машиновођа. А он ме пита: а што ти не би постао пилот? Па да онда машине гледаш одозго? Ја кажем: еее, па ја сам сирото дете да будем пилот“, сећа се Шане.

Ипак, сиротог дечака из околине Ћуприје, уочи Другог светског рата, шаљу на војни аеродром Рајловац, недалеко од Сарајева, где се учи аеро-вештинама.

Јесте ли дипломирали на ваздухопловној академији и које је то године било?

„Kако да не. Ја сам једини питомац који је изашао са академије са чином поручника, сви остали су потпоручници. Зато што сам скратио академију годину дана, ја сам за три године завршио академију а траје четири, са одличним успехом 10.00“, прича нам Гвозден који је дозволу за пилота добио тек десетак дана пре него што ће почети Други светски рат.

Kако се сећате Другог светског рата?

„Kад је почело да се прича о рату, ја сам тек почео да летим“, каже овај војни пилот.

И како сте дочекали тај 6. април 1941? „У авиону, на писти. Ево како је било, било је шест ловаца и два лака бомбардера ИК3. Сви смо били под командом на писти и спремни за лет. И када сам заробљен имао сам 42 сата и 29 минута летачког стажа“, објашњава некада млади пилот и додаје да су га заробили Италијани, али да се из логора брзо спасао. 

Убрзо одлази у илегалу, а потом се, док још рат траје, враћа првој љубави – железници. Каже да је возио све возове који су пролазили кроз Југославију осим плавог воза, јер је увек био за краља. Шане данас може да се похвали и да је управљао чувеним Оријент експресом.

Kако се сећате тог искуства кад сте возили Оријент експрес?

„Ви док сте кандидат за машиновођу, док сте ложач, ви већ научите све како иде, где иде, шта иде, шта се када ради“, објашњава Шане да се вожња чувеног Оријента није много разликовала од других возова.

„Најинтересантнији је био овај ОС, Оријент симплон, и ПА-АП, Париз- Атина, Атина-Париз. То су били брзи возови, ја пођем из Београда и станем у Ћуприју шест минута и нигде више“, сећа се брзине којом је возио данас чувене возове.

Срећно и узбудљиво је проживео свој век деда Шане. Kаже најбоље му је било за време Владе Милана Стојадиновића. и не можемо да се растанемо од шанета а да га не питамо:

Напунили сте 101 годину, који је ваш рецепт за дуг живот?

„Не пушити, не пити, водити рачуна о здрављу“, поручује Шане.

Здравље и бистар ум служе га и у пензији коју прима већ 45 година. У Београду се притајио да презими, а каже да једва чека 1. мај јер тада одлази у викендицу у Банатски Брестовац. Kући се враћа 2. октобра када ће прославити 102. рођендан.