Како Мирјана ручним радом и уникатима чува традицију

Мирјана Михаиловић плете од петнаесте године. Занат је учила од мајке, а плете све - џемпере, блузе, траке за косу, рукавице, чак и купаће костиме...

„Ја сам тада у неком свом свету маште, мени су запослене руке, запослен је мој мозак, један мир у души који ја вама не могу да опишем, то је нешто што се може доживети само када узмете иглу у руке", прича Мирјана.

Плетење јој је, каже, примарни хоби, док је хеклање посебно инспирише, а и брже се ради.

За једну траку јој је потребно два до три сата, а за један џемпер недељу дана. Најмање воли да ради рукаве.

„Рукави су ми некако нешто што увек мора да стоји идеално, на раменима, а код плетива, треба стварно мајсторсво да се рукав уради онако како би стварно требало да буде", каже Мирјана.

„Сваки одевни предмет је уникатан, не ради по поруџбини, већ онако како је у том тренутку инспирише предиво.

Да се оглашава на друштвеним мрежама, лакше би долазила до купаца, али Мирјана продаје по препоруци.

„Првенствено ми је жеља да млади људи понесу ручне радове, јер сматрам да је то нешто што је традиоционално за нашу земљу, попут Турске где је то јако поштовано и цењено знање, код нас је то мало запостављено. Људи су жељни нових брендова сви личе једне на друге, мало је уникатних девојака на улици.

Све је мање оних који негују овај стари занат, као и оних који носе овакву гардеробу. Зато се за овај посао не може рећи да је исплатив, већ се ради искључиво из љубави, тврди наша саговорница.