Који су најсунчанији градови Европе – истине и лажи

Чезнете за сунчевом светлошћу и топлином у овим хладним зимским данима, док посматрате кроз прозор пахуље снега? Хтели смо да вам понудимо списак европских дестинација у које да отпутујете, уколико можете, да бисте у томе највише уживали.

Али, испоставило се да и о тако егзактној теми кружи доста дезинформација. Први извор био нам је сајт који преноси податке разних статистичких истраживања сајта Statista.

Он је објавио истраживање компаније „Холиду“, британског интернет претраживача за туристичке дестинације, засновано на подацима прикупљеним са сајта World Weather Online.

Ово истраживање пренели су многи кредибилни медији и његове податке ћете углавном прве наћи на интернету када потражите најсунчаније градове Европе. А резултати не делују нимало спорно.

Дакле, према „Холидуу“, најсунчанији градови у Европи налазе се у Шпанији. Од првих десет градова са највише сунца, чак шест их је у овој земљи, три су у Италији, и један у Француској. У сваком случају, највећа гаранција сунца је, логично, на Медитерану. Идемо редом.

На првом месту, као град који у просеку има 349 сунчаних сати месечно, је Аликанте, на југу Шпаније.

Следе Катанија, на Сицилији, па Мурсија, Малага, Месина, Валенсија, Ница, Гранада, Лас Палмас и на десетом месту Палермо са просечно 340 сати сунца током месеца.

И медији су се већином задовољили тиме да од ових података направе вест.

Нама је било мало необично. Простом математиком израчунато, ти градови су значи имали више од 11 сати сунца дневно, у просеку. Сваки боговетни дан! И зими и лети.

Трагали смо за наставком списка. И ту смо се додатно изненадили.

Све до 30. места наставила се доминација шпанских и италијанских градова, од традиционално сунчаних португалских и грчких градова једино су на листи били Атина на 18. и Лисабон на 27. месту, од Кипра и Малте ни трага ни гласа.

А онда нам је за око запао податак да је на 25. месту швајцарски Цирих са 329 сунчаних сати месечно у просеку и схватили смо да ту нешто није у реду.

Провером на изворном сајту World Weather Online, установили смо да подаци уопште не одговарају истини. Први на листи, Аликанте, који је неспорно веома сунчан град, јесте имао 347 сати месечно, али само током јула, док је током зимских месеци просечан број сунчаних сати падао на 240–280.

Атина је, примера ради, у августу имала 363 сата сунца. А нашли смо и друге градове на том сајту са више сунца.

О „сиротом“ Цириху да и не причамо, његови просеци сунчаних дана били су међу нижима у Европи.

Нећемо улазити у то да ли је неком било у интересу да лажира податке како би продао аранжмане на тим туристичким дестинацијама, или је само у питању површност и незнање „истраживача“. Ипак, неко је од тих података правио и преносио вест и није се запитао.

Сунце и даље на Медитерану сија најсјајније, без сваке сумње. Али, зарад потпуне слике, преносимо вам информације и из других извора.

Сајт Current Results, који прикупља податке о науци и временским приликама, направио је такође листу најсунчанијих већих градова Европе и на њему је на првом месту престоница Малте, Валета, са 2.957 сати сунца годишње, што би било 246 сати месечно, у просеку. За њом следе Марсеј, Лисабон, Атина, Мадрид, Монако, Ница, Тирана, Барселона и на 10. месту Подгорица.

У обзир су, кажу, унете престонице и метрополе са више од милион људи.

Листа на Википедији, сачињена од података разних националних метеоролошких станица европских земаља, је нешто шира и обухвата и мање градове.

Ту је неприкосновено на првом месту Кипар – Лимасол са 3.414 и престоница Никозија са 3.314 сунчаних сати годишње.

Следе Тавира у Португалији, па малтешка престоница Валета, португалски Фаро, шпански Кадис и градови на грчким острвима Криту, Родосу и Самосу, са више од 3.000 сунчаних сати годишње.

У стопу их прате шпански градови Мурсија, Севиља и Кордоба. У врху, са око 2.800 сати су и Лисабон, Атина и ... негде на 14. месту наш победник са почетка приче – Аликанте.

Да се разумемо, где год од ових дестинација да одете, сигурно ћете се сунца огрејати. Али, ако је за утеху, ни београдских 2.112 сати годишње није за бацање. И свакако је више од циришких 1.500.

И да додамо, на интернет порталима се краде и преписује масовно, осећамо то свакодневно и на сопственој кожи. Али ето, истине ради, саветујемо „колегама“, који без блама, уз два клика мишем, копирају туђу вест и објаве је као своју, да понекад ипак провере извор. Можда није истинита.