Читај ми!

Шведска постаје вински регион захваљујући глобалном загревању

Виногради у Шведској заузимају релативно малу површину од око 150 хектара, али очекује се да ће се у року од пет година више него удвостручити. Дугорочно, предвиђа се да би могли да нарасту на десет хиљада хектара и да ће се ледена Шведска претворити у јединствену територију за производњу вина.

У већем делу северне хемисфере берба грожђа је завршена пре неколико месеци. Али у малом винограду недалеко од Стокхолма, на температурама од минус 8 степени Целзијуса и 15 центиметра снега, тек је почела.

„Савршено је“, тврди Горан Амнегорд, чија винарија „Блакста“ поседује један од најсевернијих винограда на свету, пошто су започели бербу почетком децембра.

Када је пре 22 године засадио свој први виноград, била је то једина комерцијална винарија у Шведској. Сада је само једна од све већег броја винарија у овој нордијској земљи за који стручњаци предвиђају да је на путу да постане винска дестинација, пише Гардијан.

Амнегордово грожђе сорте видал блан добија и до 23 сата дневног светла у летњим месецима пре него што од њега направи своје награђивано „Ледено вино“, које продаје ресторанима са Мишленовим звездицама. „Имамо један од најјединственијих тероара и земљишта на свету“, наглашава Амнегорд.

Површине под виноградима у Шведској су се прошириле за 50 одсто у последње две године. Очекује се да ће се у року од пет година више него удвостручити. Дугорочно, предвиђа се да би могли да нарасту на 10.000 хектара и да постану нова индустрија од милијарду евра.

Продаја домаћег вина у Шведској се скоро удвостручила у последњих пет година. „Системболагет“, државни лиценцирани дистрибутер са монополом на продају алкохолних пића јачине изнад 3,5%, саопштио је да је продаја порасла са 19.388 литара у 2017. на 34.495 литара ове године до 30. новембра. Иако је производња и даље веома мала, дистрибутер наводи да количина, квалитет и интересовање купаца расте.

Стручњаци кажу да су глобално загревање и узгој нових сорти грожђа основни чиниоци који су покретачи све веће производње вина. Главне сорте које се узгајају у Шведској су соларис, бело грожђе које је први пут пуштено у продају 1975. године од стране Фрајбуршког института за вино у југозападној Немачкој, и рондо, за црно вино.

Лота Нордмарк, истраживач са шведског Универзитета за пољопривредне науке, наводи да се углавном производе бела вина, пенушава и розе, али да постоји потенцијалза прављење такозваних, наранџастих вина.
Од виталног значаја за успех виноградарства у овом подручју биће употреба сорти грожђа отпорних на болести, одрживи системи узгоја и могућност експериментисања без ограничења назива, додаје Нордомаркова.

„Познаваоци вина су заинтересовани за шведска вина јер грожђе има дуг развојни период, високу киселост која гради занимљиву сензорну палету и већ сада шведска вина све више заузимају место на међународним такмичењима у дегустацији вина“.

„Нордик вињардс“ компанија која продаје скандинавска вина путем интернета, саопштава да већину њихових производа купују људи из региона, али да све више потражње стиже из целе Европе и Азије, посебно из Јапана.

Феликс Орбарег, винар у „Кулабарис вињардu“ у Сконеу и секретар Шведског индустријског удружења за енологију и виноградарство (SBOV), каже да је шведско вино „веома добро прихваћено“, али су произвођачи „тек загребали површину“.

„Верујем да је стварно дошло време“, каже Орбарег, додајући да у сличном правцу иде и британско пенушаво вино. „Потенцијал ће бити 10.000 хектара, дакле 4.000 хектара мање него у Швајцарској. То би била нова индустрија од милијарду евра у Шведској уз вински туризам“.

Свенирик Свенсон, председавајући „Свенскт Вина“, наводи да је грожђе соларис „рођено у Фрајбургу... овде нашло свој дом јер сазрева за краће време“.

Микел Молстад, новинар који прати винарство, каже да је у последњих 20 година виноградарство у Шведској, зачето углавном на југу земље, прешло пут од проиводње „из радозналости“ до гране са озбиљним потенцијалом, са виноградарима и произвођачима вина који долазе из иностранства. „Данас, Шведска, као и Енглеска пре 15-20 година, има потенцијал да се такмичи пo квалитету вина у угледним винским земљама у Европи“, истиче Молстад.

Али садашњи раст је само почетак. Шведска, осим што има начина да сустигне Енглеску, има и огроман потенцијал, напомиње Молстад. „Зашто да не? Уз климатске промене и чисту и, у поређењу са Енглеском, јефтинију земљу? Постоји интересовање произвођача вина у Европи да обезбеде земљиште у Шведској за будућу производњу“.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 06. октобар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи