Роботска рука, чичак трака, супер брзи возови – све су то изуми украдени од мајке природе

Током милиона година еволуције, природа је пронашла решења за многе проблеме. Људи су стигли касније и копирали их. На пример, чичак трака је измишљена пошто се швајцарски инжењер зачудио како се чичак чврсто залепио за крзно његовог пса. Идеја за роботске руке произишла је из способности слонова да својих сурлама хватају и премештају предмете, а предњи део јапанских возова брзих као метак опонаша аеродинамични кљун птицe водомара, који смањује звучни удар приликом изласка из тунела.

Постоје различите врсте мимикрије, а најједноставнија је једноставна идеја копирања нечега што већ постоји у природи. Зграде су очигледан пример. Национални стадион у Пекингу инспирисан је птичјим гнездом, Лотосов храм у Индији је, што није изненађујуће, изгледа као лотос, а Палм Џумеира у Дубаију је у облику палме.

Затим, постоји мимикрија и дизајна и функције, као што је маскирна одећа инспирисана способношћу природе да се маскира. Затим постоји мимикрија искључиво због функције, на пример, лопатице у бешумним вентилаторима су по узору на китова пераја и траку гекона на лепљивим ногама гуштера.

Наша способност да копирамо природу постаје све софистициранија захваљујући напретку у нанотехнологији. Атомски микроскоп, конструисан осамдесетих, користи сонду са веома оштрим врхом, хиљаду пута тањим од длаке људске косе. Захваљујући овом изуму, дошло је до убрзаног развоја биомимикрије, која омогућава бољу имитацију природних материјала него до сада.

Саурав Гоел, професор технологије производње на лондонском Универзитету Саут бенк, ради на пројектовању материјала који се распадају, који би биле одрживе алтернативе онима који се тренутно користе. „Пластика, стакло, цемент и легуре су уобичајени грађевински материјали и њихова рециклажа троши много енергије. То значи да ће њихово природно разлагање трајати више деценија, што је примарна препрека на путу ка одрживости“, наводи професор.

Његов тим покушава да направи материјал по узору на крила вилиног коњица, која су природно антибактеријска, који би се користио за израду имплантата у медицини који би били отпорнији на инфекције од садашњих. Његов циљ је да у наредних 50 година створи „био-робота“ који ће имати мека ткива попут људских. „За нас је људско тело савршена биолошка машина“, додаје Гоел.

Пет изума природе које научници покушавају да „украду“

1. Научници су одувек били импресионирани како дагње успевају тако чврсто да се прилепе за камење испод воде. Сада раде на томе како да произведу тако лепљиве протеине како би направили нетоксичан лепак који ће тренутно да залепи два различита материјала, чак и под водом. А могао би да се користи и за санирање рана после операције.

2. Начин на који патка плива у пратњи својих младунаца могао би бити решење за превоз робе широм света на енергетски ефикаснији начин. Када паче пронађе „оптималну тачку“ иза своје мајке, дешава се нешто што се зове „интерференција деструктивних таласа“ – уместо да таласи повлаче паче уназад, они га у ствари вуку напред тако да оно користи много мање енергије како би „држало корак“ са мајком. И остали пачићи у колони користе исту повластицу. Ако би бродови путовали као део „водених возова“, могли би да понесу више терета без додатног горива.

3. Корени биљака су у стању да селективно усисавају воду и специфичне хранљиве материје потребне за раст. Научници покушавају да их опонашају како би створили боље технике пречишћавања воде.

4. Кожа камелеона која мења боју садржи мале кристале, који рефлектују светлост различито у зависности од тога колико су велики или како су распоређени – да би променили боју, кожа се једноставно затегне или опусти. Научници раде на томе како да копирају начин на који прилагођавају своје боје на основу свог окружења како би направили вештачке „паметне коже“ које би се користиле као камуфлажа или сигнализација на великим удаљеностима.

5. Биљке производе храну фотосинтезом, а када то раде извлаче угљен-диоксид из атмосфере. Деценијама научници покушавају да понове овај процес као начин производње енергије и борбе против климатских промена. Истраживачи у Калифорнији су сада успели да претворе угљен-диоксид у етанол (који се може користити као гориво) помоћу импровизоване ћелије на соларни погон.