недеља, 20.11.2022, 13:14 -> 13:23
Извор: РТС
Да ли ће се шљивовица наћи на Унесковој листи нематеријалне баштине
Тешко је у нашој земљи пронаћи кућу која нема макар пола флаше шљивовице, пића за које стручњаци тврде да је једно од три најсавршенија жестока пића на свету. Велике су шансе да се шљивовица нађе на Унесковој листи нематеријалног светског наслеђа.
Гост Јутарњег програма, др Иван Урошевић, председник Савеза произвођача ракије Србије, наводи да би Унесково признање значило да је неко препознао српску шљивовицу као нешто што је посебно и јединствено у свету и као један битан историјски елемент нашег народа.
„То би и ми требало да искористимо као један сигнал да се мало пробудимо и да наш однос према шљивовици и према ракији као категорији променимо и почнемо да улажемо у смеру њене популаризације, културе конзумације и свега онога што је она за наш народ кроз историју значила“, наглашава Урошевић.
С обзиром на то да су воћне ракије и шљивовица јако мало позната категорија ван ових простора Балакна и источне Европе, то би значило да ће та категорија и видљивост овог пића на светском нивоу доћи до изражаја.
На Унесковој листи се тренутно не налази велики број алкохолних пића. Ту је белгијско пиво, а Јапан је поднео иницијативу за саке, тако да бисмо ми на неки начин предњачили у односу на остала светска алкохолна пића.
„Ми однос према шљивовици и према ракијама треба да променимо у једном хедонистичком приступу. Пре свега култура конзумације, одговорна конзумација, како се сервира, како слаже са храном. Поглед наш на ракију уопште треба да се промени, онако како су Французи успели са коњаком или Шкоти у вискију“, истиче гост Јутарњег програма.
Први писани подаци о производњи шљивовице могу се наћи у Душановом законику. На просторима западне Србије и источне Босне дуги низ векова су гајене аутохтоне сорте шљива и ту је била база из које је потекла производња шљивовице. У другим деловима Србије су се више производиле ракије од грожђа.
„Али уопште ракије од воћа су дуго традиција на нашим просторима и кроз нове технологије и данашње знање и размену знања имамо заиста доста висок квалитет воћних ракија на нашем тржишту“, напомиње Урошевић.
Наша законска регулатива је у потпуности усклађена са регулативом Европске уније када је у питању производња и продаја алкохолних пића, али увек долазимо до тога да је примена те регулативе проблематична, додаје председник Савеза произвођача ракије. Закон је јасно дефинисао да произвођачи морају да буду регистровани, да морају да прођу одређене хемијске анализе, да имају одређене услове за производњу.
„Код нас је још увек проблем што примена тог закона, посебно у промету алкохолним пићима није у потпуности инплементирана. Не би требало да нашу традицију производње воћних ракија и шљивовице код српских домаћина мењамо, мора да остане као традиционална, само је ствар да промет буде регулисан. Ми за своју душу можемо да произведемо, али не смемо да је продајемо зато што се на тај начин крши читав низ закона“, истиче др Иван Урошевић.
Важно је да оно што се налази на тржишту када дођу странци и пробају ракију да се не догоди да не пожеле да је поново пију, само зато што су пробали неку лошу која није произведена на прави начин, закључује др Иван Урошевић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар