АП: Заборавите виски и коњак, нема бољег пића од шљивовице

Шљивовица се у Србији вековима ручно правила и конзумирала, обичај који се преноси са генерације на генерацију, за који стручњаци кажу да је постао део националног идентитета, пише АП уз објашњење како се изговара реч шљивовица.

Традиција је и даље распрострањена у руралним областима балканске земље упркос процвату модерних дестилерија и брендова.

Очекује се да ће Унеско овог месеца одлучити да ли ће укључити „друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом“ овог алкохолног пића на своју листу светске нематеријалне културне баштине.

Социолог Илија Маловић каже да је шљивовица типично српски производ јер се добија од локално узгојеног воћа – шљиве – која је лако доступна, и зато што се ракија прави и ужива у породици и локалним заједницама.

Срби пију шљивовицу када славе, тугују, дочекују госте и обележавају важне догађаје, објаснио је Маловић. Људи су увек чували своје најбоље флаше за венчања, рођење детета и сахране, рекао је Маловић за АП.

„Шљивовица је одувек била интимно везана за породицу. Део је живота људи од почетка до краја и увек је била део идентитета овог народа“, објашњава Маловић, који је аутор блога о локалним воћним ракијама.

Ових дана шљивовица је и значајан српски извозни производ и локална туристичка атракција. Последњих година никла су мала предузећа која производе шљивовицу и друге воћне ракије, нудећи модерну амбалажу у етно-стилу.

За бољи квалитет, шљивовица се понекад чува у храстовим бурадима што јој даје браонкасту боју попут вискија и помало горак укус.

И, с годинама, постаје све боља, наводи агенција АП.