Зашто је за Италијане одлазак код зубара луксуз

Цене се врло разликују између севера земље где све кошта много више па и стоматолошке услуге, те југа где су цене приступачније, мада у сваком случају високе, а зубари који имају више година и искуства, такође подижу тарифе у односу на млађе колеге. Цена зависи и од тога да ли зубар ради сам у ординацији или је део веће зубарске ординације као и од неколико других ствари.

Шта све утиче на цену зубарских услуга

Зубари који се налазе у центру коштају више од оних на периферији. Онај који се тим послом бави већ годинама и који је познат, кошта такође више од других, а ту су и фиксни и варијабилни трошкови. Фискни су они везани за зграду у којој имају ординацију и зависе од тога да ли су изнајмили простор или су власници. А изнајмљивање простора у коме се пружају комерцијалне услуге у Италији може да кошта и до десет пута више него на пример у Хрватској и Словенији, пишу италијански медији.

У то улазе и трошкови за особље, фиксни трошкови који се месечно плаћају Удружењу стоматолога, затим трошкови за књиговођу и трошкови опреме за ординацију. По мишљењу Националног удружењу зубара Италије (АНДИ) цене су високе само зато што су таксе у Италији изузетно високе. Ако су у Хрватској зубари опорезовани максимално 30 одсто у Италији се то креће и до 70.

Цене које варирају су оне везане за материјал за једнократну употребу, затим за консултације и сарадње са другим стручњацима, цене лабораторије као и цене материјала искоришћеног за различите врсте интервенција. Но без обзира на то, све то не оправдава изузетно високе цене зубара због којих Италијани све чешће одлазе у иностранство. Хрватска, Словенија, Србија су дестинације за које се највише опредељују.

Италијански медији упозоравају зубаре да је дошло време да се тргну и сиђу са престола јер су се времена променила те начин живота на који су навикли: неколико кућа ван града (море, планина), неколико аутомобила, мењање секретарица, ординације у самом центру града.

Колике су просечне цене у Италији

Када говоримо о просечним ценама, у Италији се вађење једног зуба креће од 100 до 150 евра минимално, пломбирање од 80 до 150 евра, избељивање зуба се креће од 250 до 500 евра, скидање каменца минимум 100 евра. Један мост или фиксна протеза који замењује један или више зуба који недостају у Италији у просеку коштају минимално око 2.400 евра па навише. То је наиме истраживање агенције Алтроконзумо која се бави упоређивањем цена производа и услуга водећи рачуна о потрошачима.

Њихово истраживање показује и да техничар који изводи протетске радове за стоматолога тражи у основи 600 евра, а све остало је зарада самог зубара. Дакле за маржу од скоро 300 одсто врло је тешко пронаћи оправдање.

Ситуација је још компликованија када се ради о имплантатима који се раде од титанијума где од избора марке зависи и цена. У једном италијанском граду цена може да варира и до три пута у односу на то који се зубар изабере.

Цена сертификованих имплантата се креће од 70 за базични модел до 180 евра за врхунске моделе познатих европских кућа попут Straumanna или Nobel Biocare-а. То су дакле цене које плаћа зубар но, нажалост, ценовник за пацијенте у Италији је драматично различит те цене бивају више и за 1.000 одсто.

За једну круницу од керамике најнижа цена је од 500 до 1.000 евра док у одређеним италијанским градовима коштају много више. Исто важи и за оне имплантате који немају сертификат и важе за јефтиније, а најчешће су кинеске производње и краће трају. Имплантати који су „фирмирани“ коштају од 180 евра колико за њих плаћа стоматолог до 1.500 до 2.000 евра за пацијенте за један зуб. Нека друга истраживања показују да се цене за круницу једног зуба крећу између 800 и 3.000 евра по зубу и од 3.000 до 30.000 за целу вилицу.

Зубарски лоби не жели да се ишта мења

У Италији не постоји национални, законски утврђен ценовник који би одређивао максималну висину цене услуга, тако да сами стоматолози одређују колико ће наплаћивати своје услуге без да било коме полажу рачуне. Они се оправдавају реченицом: „Ниске цене значе да су материјали лоши као и сам стоматолог, док високе цене значи да вам о зубима брине професионалац који купује само квалитетан материјал“.

Зубари се такође жале да су таксе толико високе да су принуђени да имају тако високе цене, али да је заиста тако, не би се сигурно одлучивали на самосталан рад у својој ординацији, већ би се удружили са неколико стоматолога и нудили услуге по знатно нижим ценама, али би зато и њихови трошкови били мањи.

Медији који се баве сектором стоматологије често пишу да се ради о зубарској касти која не жели да се одрекне доброг живота иако Италијани све чешће организовано одлазе у суседне земље користећи тзв. здравствени туризам. Италијански зубари изјављују да у иностранству пацијентима уништавају зубе, док са друге стране ти исти зубари шаљу дигиталне отиске зубним техничарима у Хрватској или Албанији који им шаљу спремне протезе по знатно нижој цени.

Дакле, са једне стране, они су ти који уништавају зубе пацијентима, а са друге стране ти исти зубари који их оптужују траже од њих да им раде имплнтате јер коштају знатно мање. Чак многи од њих који живе близу Словеније и Хрватске прелазе границу и одлазе код техничара који им наплаћују по много нижој цени него у Италији.

Но они и даље не желе да спусте цену свесни да многи људи немају могућности или немају поверења да се одлуче за одлазак у иностранство. Тако да се већина Италијана бави зубима само онда када имају потребу, а не из естетских разлога јер су цене толике да многи људи једноставно одустају. Италијански медији пишу да они Италијани који се пак одлуче за одлазак у Хрватску и Румунију то раде јер су цене ниже за од 30 до 50 одсто.