Јединствена калдрма стигла из Португалије, али је део идентитета Риа де Жанеира

Посетиоци једне од најчувенијих плажа на свету Копакабане памте је по мору, песку, сурфовању, али и јединственом шеталишту од калдрме. Упечатљиве црно-беле геометријске шаре прекривају плочник у дужини од четири километра.

Помоћу коцкастог камења ствара се шара попут мозаика. Тај стил прављења плочника потиче из Португалије и донет је у Бразил на почетку 20. века. Данас се може видети у Лисабону и другим португалским градовима. Ти плочници као и све зоне у Рио де Жанеиру трпе због начина живота у савременом граду па је потребно редовно одржавање.

„Португалска калдрма је по природи таква. Неки је воле, друге не. Пошто данас не можемо да одржавамо квалитет плочника, има много људи који би волели да се то уклони, али калдрма представља део идентитета становника Рио де Жанеира“, наглашава Рита Моура, координаторка курса за прављење португалских плочника.

Пре једног века када се први пут појавила у граду, бродовима су стизали португалски мајстори за такве плочнике, чак и камење. Данас су градске власти организовале курс за обуку наредне генерације мајстора тог заната. Циљ је да се обучи шездесеторо младих за прављење плочника у португалском стилу.

После две недеље учења основне технике сечења камена и стављања на плочник, пред полазницима је био први изазов – да замене део калдрме поред Копакабане, све то под будним оком инструктора, који је последњи мајстор за португалску калдрму у Рио де Жанеиру.

„Тајна оваквих португалских плочника јесте у томе да морате да их заволите. Ако то није тако, нема никаквог смисла. Велики сам љубитељ овакве калдрме. Кадгод прођем поред мозаика на шеталишту проведем сате гледајући у шаре, које су прелепе“, каже Гедеао Азеведо, један од последњих мајстора за прављење португалске калдрме.

„У неким тренуцима то је за мене било терапеутско искуство. Уживала сам, а време ми је брзо прошло“, тврди Неуза Марија Оливеира, полазница курса.

Одржавање таквог плочника је веома изазовно, тврде представници градских власти.

„То је веома пространа област. Португалска калдрма данас заузима милион и две стотине хиљада квадратних метара површине. Осим шеталишта споредне улице у суседству су наш највећи изазов, јер има много оних који наносе штету калдрми, попут возача камионета, возила комуналних служби и сервиса који обављају поправке. Они не воде рачуна о плочницима“, истиче Ана Лаура Секо, градска секретарка за конзервацију.

Током седамдесетих година, шеталиште уз плажу, Авенида Атлантика, било је проширено пошто је и плажа Копакабана добила више простора.

Бразилски сликар и пејзажиста Роберто Бурле Маркс добио је задатак да осмисли нови дизајн шеталишта. Искористио је биоморфне шаре за плочник, додао свој апстрактни дизајн који сада прекрива централни и унутрашњи део шеталишта. У једном тренутку то је био највећи уметнички рад на отвореном на свету, тврде локалне власти.