Сувенири злата вредни - некоме за џепарац, другима озбиљан приход

Најпознатија сувенирница у Београду има близу хиљаду сувенира. Многи су дело академских уметника, сликара, вајара, керамичара, али и примењених уметника и занатлија. 

„Продаје се заиста разноврсно, дакле људи који путују гледају да то буде практичнији сувенир, људи који овде за себе узимају нешто што је поклон локални, бирају и неке крупније ствари, а ја лично мој фаворит су када ја негде путујем, сувенири који су везани за храну. Неки производ који има неку аутентичну ноту", каже Драгана Русалић, уметничка директорка Беоизлога.

У сувенирници Народног музеја у Београду продаје се накит инспирисан орнаментиком српских средњевековних манастира.

„Пожелела сам да постоји једна врста сувенира која ће представљати управо ту нашу средњовековну уметност која је врхунска за тај период у Европи", изјавила је Александра Митровић, ауторка колекције.

Ћилим је пронео славу Пирота по целом свету. Има их великих димензија, али највише се продају они мањи, површине до једног квадратног метра.

„Моје тржиште је углавном иностранство, купују туристи, али и наши људи кад некуда путују понесу ћилим као поклон", каже ћилимарка Маја Ћирић.

Шаре са чувеног пиротског ћилима са југоистока Србије дошле су и до Срема и има их на оригиналном јестивом сувениру.

Чоколада Србијанка са укусом шљиве, не само да је у облику Србије, већ је њен рељеф верно приказан. Калуп за чоколаду је млади инжењер машинства понудио кондиторима, са којима је сарађивао, међутим они нису исказали интересовање.

„Не зна да ли сам био скуп или се никоме није свидело, углавном то је остало код мене, ја сам почео производњу. Још увек не радим извоз али је и то у плану, у договору, мало је теже са чокаладом, али не постоји држава, не постоји континент где има Србина, где није отишла ова чоколада" каже Емин Чаушевић из „Чоколадарнице Србијанка" у Старој Пазови.

Из Србије се не иде ни без ракије. Поред уобичајених врста, ту су и оне са аромом разног ароматичног биља, а и паковање је све оригиналније.

„Ово је ракија у алуминијумском паковању, занимљиво паковање традиционалног производа, лако је за конзумирање а стане и у женску ташну без проблема", објашњава Јелена Ђорђевић из „Ракија бара".

Израда и продаја сувенира у Србији за неке је добар начин да допуне кућни буџет, а са развојем туризма у нашој земљи за многе је основни извор прихода.