У Београду се пила кафа пре Истанбула

Према неким подацим из архивске грађе, прва кафана отворена је 1522. године, по доласку Турака у Београд и то је била класична просторија, у којој се испијала кафа, а налазила се на Дорћолу.

„О њој нема много сачуваних података. Остали су записи без великих детаља. Познато је само да је била на спрату куће, да је плафон био низак и да се седело на поду. Била је осликана, вероватно, типичним мотивима за амбијент тог турског периода“, објашњава др Видоје Голубовић, аутор књиге Кафане и механе старог Београда, за емисију Све боје живота.

Дорћол је у 16. веку био срце оријенталног Београда, на њему су се укрштали путеви који су водили ка Стамболу, Видину, Дубровнику и Бечу, те прва кафана у Европи није случајно отворена баш на овом месту.

„Дорћол је, као сам крај Дунавске падине, био део града који је врвео од живота. То је био типично оријентални крај са вијугавим уличицама, хановима, караван сарајима, амамима, пијацама... Живот се одвијао свуда, те је тако на овом месту попијена прва кафа, у првој кафани и то знатно пре Истанбула, а тек европских престоница да и не причамо“, наглашава  Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности из Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Како је кафа постала пиће дама из високог друштва

Од 16. до 19. века, кафа је припадала мушком свету. Тек у другој половини 19. века, она добија нови друштвено-социолошки контекст, са појавом женских салона и организовањем „саореа“ – ћаскање уз испијање кафе, постаје део женског света.

„Друга половина 19. века доводи до буђења грађанског друштва, а један од тих сегмената било је и отварање, такозваног, приватног живота. Грађанке почињу да се окупљају и друже по приватним салонима, местима на којима су власници кућа желели да покажу свој друштвени углед. Та места су била изузетно лепо уређена, те београдске даме почињу да се окупљају, заједно испијају кафу, друже се и размене по коју причу из чаршије. Кафа у том контексту постаје и нешто више од самог дружења, постаје социолошки феномен“, додаје Бојана Ибрајтер Газибара.

У 19. веку кафа је била доступна само вишим слојевим друштва – будући да је долазила издалека, била је скупа, луксузна роба. Иако су овом раздобљу отваране бројне кафане, по архивским документима кафа се врло ретко спомиње као врста послужења у њима.

„Интересантно је, с обзиром да ми говоримо о испијању кафе, да се она први пут у документима сусреће, на тим 'поселима', тек 1892/93. године и то у Смедереву, када је краљица Наталија Обреновић приредила пријем и правила 'посело', те је записано да је служена кафа. Пре тога, нико то није бележио као неки значајан податак“, напомиње др Видоје Голубовић.

Кафана као важна институција у Србији

Кафане су биле места на којима се јело и пило, док су механе имале и до пет лежајева за смештај. Након Другог српског устанка, у Београду је почело значајније отварање кафана и механа.

„Када је 1830. почело насељавање Теразија и тог дела града, Македонска улица је имала 40 кућа, а 21 кафану, што говори о процвату кафана. У том периоду по архивској грађи, по статистици највећи је био број механџија. То је условно речено златно доба. Већ у периоду друге владавине Милоша Обреновића добијамо савремене кафане, у којима је почео да се организује привредни и економски живот. Све негде до Првог светског рата, изузетно значајну улогу су имале кафане. Слободно можемо рећи да су оне биле изузетно важне иституције Србије“, додаје Голубовић.

Почетком 20. века, са буђењем женског питања и еманципацијом, жене поред дружења и испијања кафе по кућама, почињу да излазе и у кафане.

„Прве појаве присуства жена у кафанама и механама биле су са формирањем удружења или клубова где су се окупљали њихови чланови. То су углавном били књижевни клубови. Записано је, много давно, 1895. године, у Коларцу, да су чланови били, између осталих, и Јован Јовановић Змај и Бранислав Нушић, као и да су се ту окупљале, за наше услове данас, познате женске особе“, објашњава др Видоје Голубовић.

Док у Турској, која нам је донела кафу, сада претежно пију чај, манифестација Дани европске баштине у Београду, у свом двадесетом издању, ове године, подсетила је на порекло и традицију овог и данас популарног ритуала код нас.

Иако смо имали прву кафану у Европи, супротно увреженом мишљену да смо велики потрошачи, статистика говори да су њени највећи потрошачи по глави становника нордијске земље, Америка, Немачка и Француска.