Тврдоглава и упорна винова лоза у центру Земуна, јединствен споменик природе

У дворишту куће у Господској улици у Земуну расте један од најстаријих примерака винове лозе у граду. Споменик је природе заштићен законом. И после 100 година, грожђе које рађа је слатко, мада вино има једну ману.

Чак четири стана на првом спрату у Господској 4 прекрило је густо лишће винове лозе. Гроздови су вешто и високо скривени у крошњи. У хладовини крошње су једна кожарска радионица и сувернирница.

Комшије кажу да је лоза тврдоглава, упорна је да се прошири и на друге терасе и да дохвати следећи спрат. Не буне се, ипак је старија од свих староседелаца Земуна, према проценама стручњака, и до 130 година.

„Дакле, чокот који је ове старости и да има овакав изглед је реткост, не само на српским, него на просторима виноградарских, не само виноградарских земаља“, напомиње Небојша Марковић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

Према причама станара, овај чокот засадила је богата породица Пуља, по старом српском обичају да свака кућа има винову лозу у дворишту како би породица напредовала.

Даље је бригу преузела трговачка породица Живановић. Из једног чокота расле су три гране. Преживела је болести, зиму, сушу и чак седам бомби током Другог светског рата. Данас је остала само једна грана која је, кажу комшије, најлепша у мају, када им изненади прагове кућа.

„То се дешава преко ноћи. У буквалном смислу те речи. Ујутру кад смо устали лоза је већ била на улазним вратима, све се одједном десило“, каже Биљана Матић, станарка Господске улице број 4.

Пелцер ове лозе стигао је и до Опленца, Хиландара, Америке и Јапана. Истраживања стручњака Пољопривредног факултета показала су да је ова сорта грожђа изузетно здрава и за срце, против вируса, бактерија, чак и канцера.

Али, ипак има ману. Иако је грожђе врло слатко, а укусно као из Провансе, не треба претерати са вином од ове врсте. Јер има више етанола него остале сорте. Па иако лоза чува главу од сунца, од вина може и да заболи.