четвртак, 14.07.2022, 08:58 -> 09:31
Извор: DW (ДОЈЧЕ ВЕЛЕ)
За пиво не постоје границе – бизарни пут пива до Северне Кореје
У најизолованијој држави света све више људи ужива у домаћем пиву. Пивара Тедонган у Пјонгјангу постоји тачно две деценије, а тамо је доспела право из мрског капитализма – из Енглеске уз помоћ једног Немца.
Кад отопли, домаће пиво веома је популарно у баштама кафана по Пјонгјангу, иако тамошње пивопије обично не знају да за њихов омиљени напитак могу да захвале странцима.
Државна новинска агенција недавно је објавила чланак у којем се хвали две деценије постојања пиваре „изграђене под патронатом вође Кима Џонг Ила“, оца данашњег властодршца Кима Џонг Уна, који је био на власти кад је почела изградња пиваре 2000. године.
Агенција наводи да је бивши шеф државе „иницирао изградњу нове фабрике која ће производити пиво најбољег квалитета за народ“.
У тексту су хвалоспеви и за Кима Џонг Уна који је наводно приљежно обилазио фабрику „охрабрујући званичнике и раднике да даље унапреде укус и квалитет пива“.
Увезли целу пивару
Данас пивара прави седамдесет милиона литара напитка годишње, користећи воду из природних извора, те домаћи јечам и хмељ. Пиво се справља са 5,7 одсто алкохола што је необично јако за азијска пива, али је и показатељ порекла.
Јер, пре двадесетак година су везе Пјонгјанга и остатка света биле доста боље него данас, а попуњенија је била и државна каса. Без икаквог искуства у производњи пива, Северна Кореја је напросто одлучила да увезе страну фабрику и цео процес.
Преко веза у Немачкој, власти су упослиле берзанског брокера Увеа Емса да обезбеди пивару. Овај се распитао, и открио да се британска пивара „Ашерс“ из Тровбриџа управо затвара, те да распродају комплетну опрему.
„Било је мало изненађење кад смо чули да се све продаје у Северну Кореју“, каже Гери Тод, који је водио производњу у енглеској пивари и помагао при продаји опреме.
„Једног дана су само стигли севернокорејски званичници и неки пивари, иако је било јасно да о пиву немају појма“, прича Тод за Дојче веле. „Уплетени су били и неки руски инжењери и све је било јако компликовано због мноштва језика“.
Тоду је постало јасно да ће морати да објасни дошљацима из Северне Кореје сваки корак справљања пива. Убрзани курс потрајао је пет месеци, а онда је све пажљиво спаковано да се бродовима пребаци на Корејско полуострво.
И какво је било пиво?
„Били су задивљени како смо ми поставили производњу и узбуђени што ће то пребацити у Северну Кореју и поставити исто тако“, сећа се енглески пивар. „Али, хтели су да понесу апсолутно све из зграде. Чак и пластичне чаше за соковнике јер су рекли да то не могу да набаве код куће“.
„Хтели су даске са ве-це шоља – сећам се да је један ходао около са даском око врата – и болцне из подова“, прича Тод. „Скинули су плочице са зидова, једну по једну, и све однели“.
На крају су га изненадили кад су му понудили да на две године оде у Пјонгјанг и покрене пивару. „Али, имао сам младу породицу и нисам хтео да идем“, каже он.
Ипак, пар година касније је овај енглески пивар пробао пиво Тедонган које му је са пута у Северну Кореју донео један новинар. „Било је далеко боље него што сам очекивао, био сам задивљен“, сећа се укуса. „Било је свеже, са добром чистом завршницом“.
Тако мисле и Корејци. „Сећам се да сам била изненађена како је дубок укус, барем у поређењу са јапанским пивима“, каже Чунг Хјон Сук, која живи у Јапану, али је раније редовно обилазила домовину Северну Кореју. „Имало је тамнију боју од јапанских пива, и више је укусом подсећало на енглеске сорте“.
„Има много пивских башти дуж реке Тедонган у центру Пјонгјанга и људи тамо одлазе лети после посла, да се опусте и виде пријатеље“, каже она за Дојче веле. „Пријатељи ми кажу да им је то омиљени провод кад је вруће, и да има много омладине и жена“.
Нажалост по њу, санкције против Северне Кореје значе да је тамошње пиво немогуће наћи ван земље. Пре пандемије је можда и могло да се добави преко Кине, али је Кина затворила границе због вируса. Остаје само да се верује на реч онима који су пробали Тедонган .
Коментари