Уметност стаклених перли на острву Мурано у Венецијанској лагуни

Мале, драгоцене, шарене – то су венецијанске стаклене перле, артефакти античког порекла, које су за време Серенисиме створиле уметност јединствених карактеристика, коју и данас практикују „перлери“, како их у Венецији називају и који топе, дувају, обликују стакло у боји, једно по једно, па стварају огрлице, минђуше, привеске захваљујући којима не одумире традиција везана највише за место Мурано, предивно острво у Венецијанској лагуни.

Процењује се да на овом острву и околини живи око 150 уметника који су аутентични носиоци знања о овој уметности, о чему сведочи и Муријел Баленси, која се из Париза, у коме је имала добро плаћен посао, преселила на острво Мурано јер се заљубила у израду перли и нимало се не каје због избора.

„Ово је занат, али је изнад свега уметност јер ми покушавамо да пренесемо знање, али и изнова измишљамо нове форме и дизајн. Зато је ова уметност увек нова јер ми заиста много истражујемо. Ми смо као сликари, као на пример импресионисти, или као Леонардо да Винчи, који је користио четкицу за тачкице. Тако и ми, на неке перле стављамо 30 до 35 боја да бисмо дочарали, на пример, залазак сунца. Морамо да будемо пажљиви када дозирамо боју и којим редоследом шта радимо“, објашњава Муријел Баленси.

Уметност стаклених перли је древна вештина, везана за прераду сировина помоћу ватре. Најстарији венецијански документ сведочи још 983. године о производњи стакластих перли као имитацији драгог камења, док је 1338. забележено и монетарно стварање стаклених бројаница, пре свега у религиозне сврхе, али би се користиле и за друге ствари.

Према легенди, Марко Поло је ову уметност донео у Венецију са својих путовања по Азији. Године 1291. једним декретом Серенисиме је наређено да се сви уметници преселе на острво Мурано не би ли се на тај начин умањио ризик од пожара због рада са пећима.

Да се направи једна велика перла треба око два сата непрекидног рада, напомиње уметница Муријел Баленси.

„Не могу да спустим руке док радим, како због пажње која треба да се посвети оваквој перли, тако и због њихове тежине. Зато направим само две овакве перле дневно јер то захтева четири сата непрекидног рада, али код стакла нема повратка, то је и егзистенцијално искуство јер ако у последњем моменту нешто погрешимо, морамо да будемо креативни и смислимо шта даље у току рада јер не смемо да спустимо руке иначе бисмо све упропастили“, додаје креаторка.

О уметности прављена ваза, шоља и перли од стакла направљене су и серије као и ријалити шоу на Нетфликсу и Амазону у коме се такмиче мајстори овог заната. Пре две године је Заједница венецијанских перли, коју представља Комитет за заштиту уметности венецијанских стаклених бисера, поднела кандидатуру за упис на Унескову листу и за Венецију је то прва регистрација нематеријалног наслеђа на листи Унескове културне баштине.