Пут до хлебног зрна – „Триба се добро најисти и косу намистити”

Док моћне модерне машине ефикасно сакупљају пшеницу са поља, рисари и рисаруше, на северу Бачке негују вековне жетелачке обичаје традиционалне косидбе.

„Прво, важна је снага да би био добар рисар, а да би био добар рисар, триба и знат – и то добро знат. Триба прво добро косу отковат, да је добра коса, да је добро намистите. Остало ми дубоко записано то и људи су били кадгод весели, пивали, жвиждили, мулатовали с косом", испричао је рисар и косач Грго Пећерић.

„Посао рисаруше је да скупља жито за косцом, да га слаже на уже, да гледа да не остане за њом ништа, да што боље покупи, да не прави здраво велике снопове, после је тешко то и везати", каже рисаруша, помоћница косача, Марица Милашин.

Добра рисаруша је она која се у целом том послу зна и лако снаћи.

Да би се добро обавио тежачки посао, домаћице се труде да на рисарском доручку буде обиље калоричних домаћих производа.

„Рисарски доручак, ми кажемо ручак, зашто је он важан. Триба се добро најисти, јер тежак је то посо, да би људи имали доста енергије, снаге. Има сланине, киселине, лука, шунке, паприке…", објашњава Марија Бошњак из Мале Босне.

Већ четири века буњевачка заједница на овим просторима свој опстанак темељи на обради земље и производњи хлебног жита.

„То је завршни чин једне производње у коју су Буњевци вековима улагали, јер је то био начин да се обезбеди да има за годину дана крува и да породица може да опстане", истакао је Никола Бабић из Националног савета буњевачке националне мањине.

Неговање жетелачке традиције данас добија нови смисао.

„У овој глобалној кризи која је завладала светом, тек сада видимо шта је жито, то је једно непроцењиво благо са којим на северу земље располаже држава Србија са непрегледним њивама и то је доказ да Србија неће бити гладна", каже градоначелник Суботице Стеван Бакић.

Жетелачке свечаности буњевачке заједнице у Србији настављају се све до 15. августа када ће на Дан дужијанце симболично бити предат први хлеб од новог жита.