четвртак, 09.06.2022, 07:57 -> 07:59
Извор: РТС
Аутор: Гордана Мањенчић
„Хлеб наш насушни" у Пећинцима има и свој музеј који је поново отворио своја врата
После две године пандемије, Музеј хлеба у Пећинцима, поново је отворен за посетиоце. Јединствен комплекс настао је као резултат сакупљачко-истраживачког рада сликара Слободана Јеремића Јеремије који се темом: „Oбредни хлеб“ бави више деценија.
Пут зрна пшенице на јединственом je месту – у Пећинцима. На више од хиљаду квадратних метара музејског простора изложено је око две хиљаде експоната у етнографској, археолошкој и ликовној збирци.
Да би га основао, сликар Јеремија, посетио је више од 700 села, којима је даровао слике, а заузврат добијао старе предмете, записивао обичаје и рецепте, данас на увид млађем нараштају.
„Могу да виде три циклуса којима се ја бавим – земље, хлеба и неба. Могу да разјасне себи како се од њиве, зрна жита, дође до хлеба, хране. Увек сам чуо у молитви, 'Хлеб наш насушни дај нам данас', па сам се запитао зашто ли га помињемо свакога дана“, наводи Слободан Јеремић Јеремија, сликар и оснивач Музеја хлеба.
Интересантно је да се у Музеју хлеба пред посетиоцима могу покренути старе машине.
Вршалица стара два века стигла је у Пећинце из књажевачког краја, а да би се покренула било је потребно шест људи.
Један од најстаријих експоната је и жрвањ, камен за млевење пшеничног зрна, стар осам векова. Ту су и оруђа за обраду земље, посуде за чување жита, збирка предмета за мешење и печење хлеба и чак 96 различитих врста обредних хлебова.
Због епидемије короне, експонати су посетиоце чекали више од две године.
„За мене, моју кћерку и супругу који овде радимо свакодневно није било паузе, него смо успели за то време да завршавамо оно што сам ја некада започињао. Тако да се сада враћамо у оно пређашње стање“, додаје сликар.
„Учитељи су препознали моје дарове и помогли ми да верујем у њих и тако се замонашим у уметности. Зеветовао сам се да створим овај музеј а моја породица да га одржи", додаје Јеремија, уметник који у јединственим поставкама излаже и своја дела, а направио је и цркву посвећену српској слави.
Коментари