Златиборци позвали косаче на мобу, да мало одмене машине

Уз трубаче су се окупили косци у домаћинству Церовића у Кривој Реци. Такмичари су стигли из разних других крајева у златиборско село, чији житељи желе да покажу лепоту мобе.

„Ово је традиција од памтивјека. Друга машина није постојала, него ова, само ова. 'Згурено прасе, сво поље опасе'. Значи, са тим се косило, сад се прешло на машине, ово нико не види“, каже Јовица Церовић из Криве Реке.

„Ако ти спаваш 18 сати у 24 сата, ти не мош, кад устанеш ти ниси низашта. Треба малко нешта рндати, рндати, знаш шта то значи“, сматра Евгеније Чизмић из Криве Реке.

Тако Златиборци именују физички рад, а косци кажу да је човек поузданији од машине.

„Исплативо је. Може, да, да. Боље сад косом, него трактором“, тврди Небојша Битрићевић из Гуче.

„Да мало одменимо машине. Гориво поскупљало. Морамо да љубимо косу и бабак, како смо почели, како смо научили“, додаје Милојко Удовичић Шиш из Стубла.

Има и младих који се радо лате косе и размишљају о томе шта све треба учинити да се села не угасе.

„Мени је занимљиво зато што много волим да косим, ручно, а поготово да будем у селу с дедом“, каже Данило Дуковић из Беле Земље.

„Струја да се мало то среди, регулише, а највише путеви и рачуница. Јер на ову цену свега, нема рачун да се ради“, напомиње Младен Крстић из Негришора.

Женске руке, спретне у прављењу гибанице, често су вичне и кошењу.

„Од петнесте године, не стално, него по потреби, овако. Синови били у војсци, муж ми умро, онда сам морала то све да радим“, каже Латинка Ћосић из Волујца.

„Све знају и да косе, и да копају, и певају, све знају“, тврди Милица Бошковић са Кадињаче.

„А мужа док натерам, ја већ покосила. Неће он, не воли, никад није косио ручно“, открива Нада Церовић из Криве Реке.

Косидба је само увертира у целодневно дружењу, које је заокружено надметањем група у певању из вика, а то је још једна традиција која се чува од заборава.