Због Пантелића цела Србија је боље упознала Рађевину

Више од четири деценије, из једне породичне мануфактуре, Србија се упознаје са историјом, културом, природним богатствима и необичним људима. Бележе обичаје, језик, веровања. Стотине документарних и играних филмова је иза њих. Добрила и Добривоје били су једини аматери филмаџије са простора бивше Југославије који су добили плакету Југословенске кинотеке. Традицију настављају Добрила и подмладак, Сандра и Милан.

Сваке недеље у Јутарњем програму видимо неки од филмова из краја у коме живе. Недавно су добили још једну Златну буклију на фестивалу у Великој Плани.

„Наш највећи успех је тај што је Етнографски музеј установио награду која носи име мог покојног супруга Добривоја, што значи да је он сам себи подигао споменик за живота да својим причама и филмовима из нашег родног краја“, каже Добрила Пантелић.

Његов син Милан освојио је награду Златна буклија за екранизацију потресне приче Име на дрвету, а она се може наћи и на њиховом Јутјуб каналу.

„Само прошле године смо послали РТС-у 108 прича из нашег краја, а правимо и документарне филмове о занимљивим људима, старим обичајима, необичним занимањима. Снимамо лепу страну Рађевине, која је по мом мишљењу најлепши део Србије и треба је представити на најбољи начин. Да није РТС-а јако мало људи би знало за Крупањ и Рађевину“, истиче Милан.

Супруга Добрила каже да су Пантелићи већ добро уиграна екипа и да иду путем који је Добривоје утабао.

„Није тешко пронаћи занимљиву причу и саговорнике јер људи данас знају за нас. У почетку је било теже, људи су се плашили камере. Они су обични људи, поштени, честити, вредни“, објашњава Добрила.

Миланова супруга Сандра каже да је било неизбежно наставити овај породичан посао јер је Добривоје желео да тако остане и због тога су му захвални.