Блеја штанд – прича за све од три до 103

Да ли смо заборавили да разговарамо, да се дружимо, да неког насмејемо, подржимо, охрабримо – без предрасуда и осуђивања. Имамо ли довољно времена за себе, за породицу, за пријатеље. А тек за потпуне незнанце?

Студенти Ђорђе, Стефан и Илија одлучили су да попричају са сваким ко то пожели. Направили су покретни штанд, можда мало неозбиљног имена, али са веома озбиљном намером. Лако ћете их приметити – тамо где је гужва.

„Има доста људи који пролазе, виде наш плакат и заинтригира их. Стану, погледају, ми их позовемо да седну са нама. У почетку су мало збуњени, не знају шта се дешава, јер нису никада видели овако нешто, али после пар минута неког упознавања и разбијања леда, остају сатима да причају са нама“, наводи Ђорђе Регодић.

Прича се о свему – спорту, хобијима, дискутује, шали. Углавном су на Студентском тргу, Ташмајдану, у Земунском парку или на кеју. Има их и на друштвеним мрежама. Упознају различите људе, а прича једног младића на њих је оставила најјачи утисак.

„И онда је он нама открио како он заправо живи. Воли природу. Воли да путује. Не воли баш да је окружен људима. Оде у шуму, у оне камп кућице и тамо живи. И када му требају паре, ради као кловн“, каже Илија Марковић.

У шали кажу да долазе људи од три до 103 године. Истичу да нису психотерапеути, нити дају било какве стручне савете.

„Мислим да генерално ово може да помогне људима који желе да потраже неку стручну помоћ. Једноставно имају тај иницијални приступ, причају са неким другим, ослободе се и тако могу некој особи да причају оно што је реалан проблем“, сматра Стефан Добријевић.

У плану им је да, како кажу, ово не остане само београдска прича, већ да се њихова порука и оваква окупљања пренесу и у остале градове Србије.