Медицински техничари са ВМА у Шареници представили сестринске униформе кроз време

Поводом обележавања Међународног дана сестринства, који се у свету обележио 12. маја, за најбољу медицинску сестру проглашена је Мара Тешић из Службе за здравствену негу Војномедицинске академије. Она је у Шареници истакла да је велика част што је добила овакво признање.

„Први пут смо ове године увели нашу медаљу наше медицинске сестре Верице Ћорлуке. Она је била и прва моја главна сестра на почетку моје каријере, и била је моја водиља кроз целу моју каријеру. Добити једну овакву награду је заиста велика част и ја сам врло почаствована и у исто време узбуђена. Верица Ћорлука је била визионар, сестра визионар, она нам је поставила добре темеље, стабилне темеље на којима сада градимо, радимо и нашу службу за здравствену негу, унапређујемо сестре, али када имате добар темељ - онда није тешко", објашњава Мара Тешић.

Медицинске сестре већину свог времена проводе на послу, него са породицама.

„Кренемо ујутру на посао, ми никада не знамо када ћемо да се вратимо кући. Наше породице трпе због тога, али ми смо се саме определиле и изабрале тај позив и шта је вама прва асоцијација кад чујете сестра - љубав, пажња, пружена рука, хуманаст... Е па ми смо увек ту за потребе оних којима је та помоћ потребна", каже Мара.

Велику подршку медицинским радницима пружали су и грађани Србије, који су их у време короне поздрављали аплаузима.

„Они аплаузи који су уследили у тешким временима су незаменљиви. Дакле, нама је било у почетку јако тешко и имали смо недоумице да ли ћемо издржати и бринули смо се и за своје здравље за здравље својих најмилијих за здравље свих грађана. Дилема је била хоћемо ли издржати, али када су уследили ти аплаузи са тераса са прозора, ми смо добили такву снагу да више није било питања да ли ћемо издржати. Издржали смо. Хвала пуно за аплаузе", истакла је Мара.

Бојана Тешић, начелник Службе за здравствену негу ВМА каже да је њихов позив заиста јединствен и да у сваком човеку буди оно што је најбитније, а то је хуманости и посвећеност послу.

„Бити медицинска сестра је заиста значајан позив, а уједно и на неки начин и научити у старту нашег позива како да живимо поред пацијента, да живимо са његовим патњама, бригама, хитним стањима, чак и етичким недоумицама. Ми медицинске сестре као део тима или самостално учествујемо у свим аспектима збрињавања пацијента од пријема до припреме за повратак у своју социјалну средину односно у повратак на живот са својим члановима породице. Наш позив је заиста хуман и заиста би предложила свим будућим средњошколцима да се одазову овом хуманом позиву, закључила је Бојана.