Помазите сову, зеца и мунгоса у кафићу!

Кафићи са животињама најпривлачнији су за малишане, али је међу муштеријама и много младих парова, жена у тридесетим годинама и старијих, од којих неке и код куће имају љубимце.

У тим радњама гости могу да хране и мазе животиње, да их узимају у загрљај, ставе на раме и посматрају како се играју. Гости могу и да за рођенданске прославе и журке, изнајме простор на неколико сати и сами се поиграју са животињама.

Неки од кафића који држе сове и друге ноћне животиње чак нуде муштеријама да током ноћи посете њихов локал и проведу неколико сати са љубимцима. У појединим радњама могуће је позајмити и извести животиње на неколико сати, а много њих на продају нуди и књиге, часописе, лутке, школски прибор и другу робу инспирисану животињама.

Пуно кафеа са животињама изнутра изгледа као дечја играоница или топла симпатична соба у кући или стану. Угоститељи у њима настоје да својим муштеријама омогуће дужи и интимнији додир са животињама, односно да им пруже услугу каква је ретка у зоолошким вртовима, где су животиње обично иза ограда и у кавезима. Реч је, дакле, о додиру с природом у топлини дома – у томе и јесте смисао, па и позиција на тржишту ових необичних угоститељских радњи.

Радници кафеа обично добро знају коју од животиња које држе ваља оставити као једну врсту украса за посматрање, а које су кроткије и мирније, те се могу дати посетиоцима у руке.

У кафеу с јежевима „Хари”, међу младима по бутицима и кафићима у популарном токијском кварту Харађуку, држе више од шездесет тих бодљикавих створења, неколико хрчака и једног мунгоса.

„Разлике у карактеру највише долазе до изражаја када их додирнете. Имате јежиће који се одмах успавају када их узмете у руке, наравно оне који су напети, али и оне који желе да се играју, па вам се врте у рукама", објашњава Наоми Куросава, шефица кафеа са јежевима „Хари” у Токију.

Први кафић са животињама у Јапану отворен је 2004. године у граду Осаки и био је локал са мачкама. Битан подстицај за њихово постојање дају скученост простора за становање и висока цена мезимаца у Јапану – расни штенци, на пример, коштају по неколико хиљада долара, због чега многе породице са децом себи не могу да приуште држање кућних љубимаца.

Иза интересовања и потражње за кафеима са животињама је, наравно, и поодмакла урбанизација која је градско становништво одвојила од природе.