Пријепољски пекар открива тајну сомуна стару скоро 300 година

Када сврати у родни град Владе Дивац у шали зна да замеси, а потом и замези сомун. И није Дивац једини. Мириси јунећих ћевапа и тек печених сомуна у Пријепоље протекле године намамили су више хиљада туриста који често и не знају да град на Лиму има пекарску традицију дугу скоро два века.

У данашњој Валтеровој улици у Пријепољу некада се налазила чаршија. Остало је забележено да је на пример 1914. године само на том простору пословало 22 занатске радње. Између осталих радили су и бербери, обућари, кујунџије и, за то време, веома популарни пекари.

Редови за сомун честа су слика испред најстарије пекаре која је и сама постала симбол града.

„Рецепт је тај стар и 200 година можда 300, откако се праве сомуни, а праве се увек на исти начин. Ту је брашно, вода, квасац и со, нема никаквих адитива нема ништа", наводи Салко Бајрамовић, пекар.

Истог рецепта се придржава и Салков брат Сејо који, у време великих празника, дневно испече и испоручи неколико хиљада сомуна.

„Значи, народ овде воли бурек, сомун и ћевапе. Све ово остало што долази, то је мање битно, али ми смо за то везани и највише волимо то да једемо и то је тако ја мислим столећима", наводи Сејо Бајрамовић, пекар.

А баш тај занат има перспективу јер Пријепоље постаје препознатљиво по сомунима.

„Пријепоље се издваја по томе што посебно истиче поједине делове гастрономске понуде као што су ћевапи и сомуни. Није било неке веће иницијативе за заштитом али мислим да би нам то помогло ка већој препознатљивости на регионалном и европском тржишту", наводи Илда Чоловић, директорка ТО Пријепоље.

На европском туристичком тржишту град Дивца и Валтера представља и Бели анђео, затим најстарији куран на Балкану, очувана природа лимске долине...  А сомуни су - само мамац.