Манастир Ковиљ, поред духовног живота производи и храну на својој земљи

Фрушкогорски манастир Ковиљ подигнут у част Светих арханђела Михаила и Гаврила, споменик је културе од изузетног значаја. Познат је не само по свом културном благу и као уточиште за душу. Када је манастиру Ковиљ враћена одузета земља и шума креће препород те светиње и то не само онај духовни. На пољопривредном добру запошљавају дведесет мештана, и на далеко су познати по својим производима.

Међу бројним Фрушкогорским манастирима Ковиљ спаде у ред оних за које се до данас не зна тачно време када је настао. Заправо за настанак овог манастира је везано једно предање према којем је манастир подигнут на месту где се некада давно Српски краљ Стефан Првовенчани помирио са угарским краљем Андрејем.

„Манастир је највећу стагнацију имао осамдесетиг година прошлог века, док почетком деведесетих није дошло младо монашко братство, данас у манастиру има тридесеторица монаха и искушаника. Имамо Хиландарски Светосавски тип зато што је повезан са тим додирним тачкама, светим Савом и један је и други манастир сазидао свети Сава Хилендар и Ковиљ", рекао је јерођакон Козма у манастиру Ковиљ.

Поред духовног начина живота монаси манастира Ковиљ познати су и по заокруженом ланцу пољопривредне производње од њиве до трпезе, вишкове меда, млечних производа, ракије и вина пласирају на тржишта широм Србије.

„Ми као манастир имамо када нам је враћена земља око хиљаду хектара, од тих хиљаду, двестотинепедесет је обрадиво а двестотинепедесет су пашњаци, рецимо четристотине,четристотинепедесет хектара је шума, углавном имамо фарму крава, рецимо десет грла имамо око двестотине оваца, имамо два магарца, поније, око двестотине кокошака. Што се тиче воћа имамо око десет хектара под кајсијом И шљивом", истакао је монах Генданије, манастир Ковиљ.

Манастирских производа на тржишту је све више захваљујући повратку национализоване имовине верским заједницама кроз поступак реституције, закон ослобађа цркву од плаћања ПДВа али ипак постоји обавеза плаћања даџбине држави на неке производе и то ако годишњи промет тих производа прелази осам милиона динара.