„Борилачки клуб“ на кинеској платформи за стриминг добио нови крај

Кинески обожаваоци класика Дејвида Финчера били су бесни када су видели да у филму Борилачки клуб, доступном на популарној платформи за стриминг „Тенцент видео", у потпуности уклоњен култни завршетак.

Финале Борилачког клуба шокирало је публику када је филм стигао у биоскопе 1999. године. У неочекиваном преокрету, наратор, кога игра Едвард Нортон, схвата да је лик Тајлера Дардена, који тумачи Бред Пит, његов замишљени алтер его, и убија га.

У последњој сцени, наратор стоји са својом девојком, коју игра Хелена Бонам Картер, и посматрају како експлозија разноси скуп зграда што је срж поруке филма: План за рушење модерне цивилизације је у току.

Више од 20 година касније, ова анархистичка и антикапиталистичка порука добила је нови изглед – са кинеским карактеристикама.

У верзији која је недавно доступна на стриминг платформи „Тенцент видео“, наратор и даље убија Дардена, али сцена експлозије зграда је замењена телопом на коме пише: „Полиција је брзо схватила цео план и ухапсила све криминалце, успешно спречивши експлозије“.

Додаје се да је Тајлер после суђења послат у „психијатријску клинику“ на лечење и да је отпуштен 2012. године.

То је одмах збунило гледаоце који су видели оригиналну верзију и који су одмах кренули да протестују по друштвеним мрежама.

Иако је нејасно како и када је сцена избачена, није неуобичајено да страни филмови прођу строгу цензуру пре него што добију права за приказивање у Кини. А кинеске компаније које поседују права на међународне филмове у земљи често саме цензуришу како би умириле регулаторе пре објављивања. Тенцент није коментарисао ово питање.

Цензура није нова пракса у Кини, а културни садржаји се често користе као средство за промовисање друштвених вредности. Степен модерирања садржаја – посебно када је у питању увоз из иностранства – понекад може бити драстичан.

„Нова кинеска верзија Борилачког клуба враћа моћ у руке полиције и подразумева крај у складу са кинеским државним дискурсом у којем је симбиотски однос између полиције и државе потпун", наводи др Хау Ви, који предаје кинески филм и медије на Универзитету Вестминстер, преноси Гардијан.

„Овај третман је уобичајен у многим кинеским телевизијским драмама и филмовима у којима се приказује злочин и насиље“, додаје професор. „Иронично, сила којом се намеће цензура потиче од кинеског историјског страха од друштвене нестабилности и претпоставке претње статусу кво“, сматра Ви.

Кампање за неговање идеалног односа између културе, тржишта и становништва трају у Кини већ неколико година. Прошлог децембра, кинески председник Си Ђипинг позвао је кинеске уметнике да ојачају своје културно поверење и допринесу „социјалистичкој културној моћи“.

Од раних деведесетих, власти су дозволиле да се годишње само неколико десетина страних филмова прикаже у земљи. На пример, само девет од 26 добитника Оскара за најбољи филм је јавно приказано у Кини од 1994. до 2019. године.

Холивудски студији често објављују алтернативне верзије филмова у нади да ће избећи цензуру Пекинга и добити приступ милионима кинеских гледалаца.

Године 2019, више сцена у филму Боемска рапсодија које се односе на сексуалност легендарног музичара Фредија Меркјурија избачене су у верзији која је приказана у Кини.