Фарбање аутомобила из ваздуха као још један олимпијски малер који је задесио Токио

Живот пише приче. Неке од њих су сурове, а неке симпатичне, као она која данас долази из острвске царевине Јапана, где су медији управо сазнали да ће држава, у корист Ратног ваздухопловства, обештетити власнике око 1.100 аутомобила које су авиони акробатске групе „Блу импулс“ залили фарбом из ваздуха при слетању у базу Ирума у префектури Саитама, северно од престонице Токија на дан отварања Паралимпијских игара 24. августа ове године.

Шест авиона из те акробатске групе прелетело је новоизграђени Национални стадион у центру Токију, пре церемоније отварања испуштајући дим у плавој, белој, црвеној и зеленој боји и исписујући у ваздуху амблем Паралимпијских игара. При повратку на базни аеродром они су, изгледа, наставили да сеју фарбу и тако из ваздуха „украсили“ аутомобиле на паркинзима у његовој околини.

Узрок те грешке, судећи по изјавама званичника, је кршење правила да дим може бити испуштан само на висинама већим од 300 метара, будући да му отприлике толико треба да се потпуно распрши.

Летеће звезде

Акробатска група „Блу импулс“ основана је 1960. године а њени пилоти данас лете на лаким тренажним авионима домаће производње „Кавасаки Т-4“.

Они су и 23. јула, пред отварање Олимпијских игара у Токију, прелетели центар јапанске престонице оцртавајући на небу олимпијске кругове.

Њихови прелети били су једино што је највећи број обичних јапанских грађана видео уживо од олимпијских и паралимпијских игра, будући да су оне одржане без присуства публике.

Такође, пилоти те акро групе су у мају 2020. испунили задатак да подигну морал епидемијом оптерећених здравствених радника, тако што су им, у знак захвалности за труд, послали поздрав из ваздуха, описавши круг над центром Токија.

Они су тако у последњих годину и по дана постали праве националне звезде, па је пропуст с фарбом умрљао не само возила на земљи, већ и њихову до тада неукаљану репутацију.

Олимпијске и паралимпијске игре у Токију одржане су током лета уз мноштво потешкоћа, од колективног страха од ширења новог соја коронавируса и незадовољства, тада још увек углавном невакцинисаног, становништва због епидемиолошког ризика које оне доносе, преко крупних финансијских губитака, до лутања у организационом смислу и одржавања такмичења у камерној атмосфери.

„Фарбање из ваздуха“, чини се, као још један у серији малера који су обележили те одложене и пригушене, једном речју, несрећне спортске феште.