Чаролија на стаклу, како Јелена од стакла прави уметничко дело

Златним и сребрним нитима скоро 4 деценије уметница Јелена Милошевић Јовановић осликава стакло. Каже да када је први пут видела витраже, то је за њу значило љубав према стаклу за читав живот.

„Када ме отац, који је био солиста Београдске филхармоније, први пут одвео у Италију. Острво Мурано на мене је оставило један чаробан утисак и онда сам размишљала како бих ја могла прозоре у својој соби да обојим“, каже сликарка Јелена Милошевић Јовановић.

Од дечје собе до сликарске академије и усавршавања у Европи, Америци, Африци, дугачак је пут прешла учећи како се слика стакло.

„Врло је тежак начин осликавања, и за један комад, све зависи ког је облика и да ли користим боје или само злато и сребро, треба ми по више месеци. Морате радити мало, па се онда суши, па опет, то је процес. Све је, што каже Пикасо, све што замислите је могуће. И само је битно начин на који ћете доћи да остварите своју идеју“, објашњава Јелена.

И зато је једна од ретких уметница у Србији која своје идеје преноси на стакло. За њу је највећи изазов јер у свом раду нема право на грешку.

„Нема грешке, не можете погрешити. Можете, али је то онда велики проблем, да сушењем, па стругањем па скидањем и ви онда уништавате и део који сте урадили, када радите морате бити јако концентрисани, јако пажљиви и да имате идеју од почетка до краја. Та концентрација подразумева да сам ја јуче 12 сати сликала од ујутру до увече, дан је пролетео“, каже сликарка.

За ову врсту уметности потребни су прецизна рука, стрпљење и наравно квалитетни комади стакла.

„Ја често дизајнирам своје облике па онда у дувачници ми издувају облик стакла који сам ја желела, тако да сам ја једну количину стакла и донела из Јужне Африке, где сам у ствари била у позицији да у тим њиховим малим дувачницама, направим баш оне комаде стакла које сам ја желела, и да их неким својим сликањем дорадим“, наводи сликарка.

А чести мотиви на стаклу су јој из старе српске историје и традиције. Баш њих тренутно слика на пројекту „Запис“ у Орашцу.

„Ако имате идеју да пројекат испратите са својом неком суптилношћу и са неком својом посебном маштовитошћу онда ћете савремене мотиве претопити у тај неки византијски преплетај. Тај сребрни и златни преплетај може се комбиновати са бојом и та боја му даје посебну живост“, истиче Јелена.

Баш као што њој сваки завршени комад уноси нову радост у живот. Идеја јој не недостаје. За следећу годину припрема нову изложбу. У инат корони каже зваће се Светковина јер планира да, како каже, слављењем живота обухвати све своје љубави: стакло, слику и модну колекцију.