Кула Генекс, културно добро Београда и ноћна мора њених станара

Генекс кула – једно од чеда архитектонског брутализма на Новом Београду, која је пре неколико дана проглашена за културно добро, већ годинама није у завидном стању.

„Овде живим од септембра 1979. године. Зграда је била завршена, док овај прилазни плато није био завршен а и данас није исто тако завршен. Ово је изузетно интересантан објекат, јер спада међу прве објекте који је грађен на начин на који је уређена зграда Генекса. Значи комплетно ливена у бетону, без металних конструкција као што се радило некада. И стално је присутан велики број људи који долази да је види“, каже станар Василије Митровић.

У улазу 41 А има 62 стана, око 200 људи ту станује, док је улаз 41 Б већи и има двоструко више станара.

„Ова зграда је наш највећи проблем. Јер она је у ствари у стечају и ми ту не можемо ништа да урадимо. Због тога ми не можемо да реновирамо овај плато, не можемо да средимо излаз на кров“, каже управник зграде Божидар Ставрић.

Пре неколико дана један од станара је због лошег осветљења пао и сломио руку и кук.

„Зовем јавно осветљење да питам зашт нам не ставе осветљење. Они кажу да смо ми нека посебна зграда и не можемо њима да се обратимо. Значи ми смо у неком вакууму, нити имамо неке користи што смо споменик културе нити ми сами можемо нешто да радимо“, истиче Ставрић.

Влада Србије је стамбено-пословни центар Генекс прогласила за културно добро, на предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда. Западана капија Београда грађена је од 1970. до 1980. године, према пројекту Михајла Митровића, једног од најпродуктивнијих архитеката Југославије. То је била највиша и прва паметна зграда на Балкану у оно време.

„Зато што је она имала компјутерски центар, одакле је контролисано грејање, хлађење, електроника, лифтови. То је била као што сам рекла највиша зграда од 117,76 метара. Зграда се састоји из две куле, једна стамбена, једна пословна, која је на 26. спрату била повезана. Оне су функционално раздвојене, али су у највишим спратовима повезане једном врстом моста изнад пословне куле се некада налазио ресторан и по томе је зграда Генекса била јединствена у свету, зато што је тај ресторан тада имао покретни под“, објашњава Ивана Весковић, историчарка уметности у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Некада репрезентативно здање сада изгледа потпуно другачије. Међутим, нови статус неће олакшати станарима да реше основне стамбене проблеме.

„Тај објекат јесте у јако лошем стању у смислу да захтева одређене интервенције обнове, не само самих објеката већ и оног партерног дела, прилаза самим кулама. То значи да све интервенције морају бити према условима и сагласности Завода“, каже Весковићева.

Станари ове зграде добијали су новац од постављања реклама. То се, на њихово задовољсво, новим статусом неће променити. Иначе, уз зграду Генекса за културно историјску целину проглашен је и Ташмајдан са универзитетским центром, Главна пошта, Технички факултети, Архив Србије, Црква Светог Марка, Хотел Метропол и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.