Дуња је добра за слатко, компот, колаче, али и добру ракију

Ова година није била повољна за воћаре, јер је пролеће било кишовито, а лето сушно. Ипак, Сава Џинић у свом воћњаку има систем за наводњавање кап по кап и сад очекује 30 одсто већи род него лане.

„Имали смо проблем са кошавом која је доста тога омлатила и обрала, чак и кад је дуња била зелена, али и сад кад је у пуном роду пред брање ми је више скупљамо, него што беремо са дрвета", каже Сава Џинић.

Добру и квалитетну дуњу је тешко произвести, јер је биљка веома захтевна, а најтраженија је лесковачка сорта. У воћњаку је неопходно имати и 10 одсто дуњаца ради опрашивања. Сава о свему томе води рачуна, али увек има и оних који би без труда да дођу до зараде.

„Имали смо проблем и са лоповима који су нам пола воћњака обрали и мораћемо следеће године на други начин то да чувамо, као бостанџије“, напомиње вредни произвођач.

У јужном Банату последњих неколико година отворено је много нових дестилерија, а произвођачи ракије више не морају да обилазе Србију да би купили квалитетну дуњу, јер сад је имају све више и у свом крају. Један од искуснијих произвођача који дуњу претвара у ракију је Бранко Бокун из Качарева.

„Она мора да има суву материју од 13 до 14 одсто, тоталну зрелост и из те и такве дуње добија се и мирис и буке и само таква ракија је препознатљива. Ако само пет дана ставите раније дуњу у врење и ако није добила свој врхунац зрелости, добиће се и до 30 одсто мање количине,али није то најважније, већ губите буке и све оне лепоте које дуњу одвајају од других ракија“, објашњава Бокун.

Вредне домаћице од дуње праве домаће слатко и компот, оне искусније и колач китникез, а може се само убрати и ставити на орман, јер је њен мирис довољан за уживање.